Дачић опет пробио рок за постављање амбасадора

Министар спољних послова Ивица Дачић није испунио обећање дато пре само двадесетак дана да ће Београд до краја априла попунити упражњена амбасадорска места. Како каже извор „Политике” из Председништва Србије, председник Томислав Николић још није добио на потпис ниједан указ о постављењу нових шефова дипломатско-конзуларних представништава (ДКП) Србије, а према сазнањима нашег саговорника, ниједан предлог још није дошао ни у Владу Србије. Чак ни за Немачку и Хрватску, које су приоритети. Под великим је знаком питања, каже наш саговорник, и да ли ће саветник председника Србије Оливер Антић отићи за амбасадора у Португалију, иако се сматрало да је то већ готова ствар.

Последње у низу обећања Дачић је дао половином априла када је у интервјуу за наш лист рекао: „Обећао сам да ћемо то завршити у овом месецу”, при чему је мислио на слање амбасадора у Загреб и Берлин, где Београд већ дуго уместо шефа мисије има отправнике послова. За нешто више од годину дана, колико се налази на челу Министарства спољних послова, Дачић је у више наврата постављао рокове и давао обећања до када ће бити попуњене рупе у дипломатској мрежи, али и спроведена реформа дипломатске службе.

На последњој редовној месечној конференцији за новинаре почетком априла Дачић је покушао да објасни узроке одуговлачења са избором амбасадора.

„Није МСП инокосни орган који сам доноси одлуке о именовању амбасадора, већ је то одлука коју доноси Влада Србије, а указ потписује председник државе. Све то мора да се договори. Када председник владе да сагласност, то ће се наћи на седници владе”, рекао је тада Дачић.

Како каже наш саговорник, Министарство спољних послова је донекле аутономно у предлагању људи на дипломатске позиције, осим ако постоји дилема око неке личности, када је уобичајено да се министар консултује са премијером или шефом државе. Незванично, Дачић наводно није ни изашао са неким својим предлозима пред државни врх. И то је, каже наш саговорник, оно што му замера и премијер. С друге стране, Дачић се наводно у незваничним разговорима жали да Вучић никако да се одлучи кога ће постави на које место.

То што Србија нема амбасадора у Немачкој већ неколико година Дачић је објашњавао тиме да се ради на томе да се нађу што боља решења јер је то „осетљиво питање због односа које градимо са Немачком и зато је жеља да та решења буду што боља”. У међувремену су многи стављани, а потом брисани са тог списка, а да се никада није сазнао прави разлог за то. Једна од таквих личности чије је именовање било питање дана, да би потом на волшебан начин нестала са списка јесте Дејан Илић, српски научник, први човек моћне АРРИ групе, лидера у производњи филмске и телевизијске опреме, који годинама живи у Немачкој и за кога се спекулисало да је пријатељ Ангеле Меркел. За Зорана Јеремића, садашњег конзула у Цириху, кога је предложио бивши министар Иван Мркић, разлог за брисање наводно су биле његове везе са Слободаном Милошевићем (био је последњи југословенски амбасадор у Берлину у Милошевићево време).

Иначе је Мркић, као Дачићев претходник у министарској фотељи, за непуне две године у влади својим оштрим резовима у дипломатији направио праву пометњу међу нашим дипломатама, од којих су многи били блиски политичким странкама. За свога мандата поставио је 54 амбасадора, док су многи који су у јавности имали имиџ активних амбасадора, попут Душана Спасојевића који је службовао у Турској или Јелице Курјак у Русији, опозвани са образложењем да су кршили правила дипломатске службе.

И поред више најава да ће и он направити реформу у дипломатији, Дачић до сада није предузимао такве драстичне кораке. Многи му пак замерају то што није предузимао ни оне уобичајене потезе, те да је то и разлог због чега Београд нема амбасадоре у чак 18 држава.

------------------------------------------------------

Како се постаје амбасадор

– Министар самостално или у договору са државним врхом предлаже кандидата

– Предлог се упућује Одбору за спољне послове Владе Србије и Секретаријату за законодавство

– По добијању позитивне оцене, формулише се предлог за владу

– Влада заказује седницу на којој доноси одлуку да је неко кандидат за амбасадора, али је та одлука поверљива

– Тражи агреман земље примаоца

– Кад се добије агреман, предлог иде код председника државе и он потписује указ о постављењу и акредитивно писмо

– То се објављује у „Службеном гласнику”, чиме неко и званично постаје амбасадор