Зашто горе аутобуси

Грађани који свакодневно користе услуге јавног превоза све више су забринути за безбедност, а повод су пожари у аутобусима. Од почетка 2008. године у Београду су у потпуности изгорела два возила новије производње и права је срећа што нико у овим инцидентима није настрадао.

Први пожар догодио се 15. јануара у Вишњичкој улици, када се запалио аутобус руског произвођача „Лијаз” на линији 25 у власништву приватног предузећа „Кошава превоз”. Друга незгода десила се пре два дана на Београдској аутобуској станици када је без једног међуградског возила „Санос” остало Ауто-саобраћајно предузеће „Стрела Уб”. Утврђено је да су у првом случају ватру изазвале неисправне електричне инсталације, које су, како се сумња, узроковале и други пожар.

Приватно предузеће „Кошава превоз” послује у оквиру Групе „Беобус” из које су поручили да се уредно обављају технички прегледи, као и да се сваког дана рутински проверава исправност возила. Тако је било и са аутобусом који је изгорео 15. јануара.

– Осим мотора, сваке ноћи прегледамо и електричне инсталације. Детаљно се проверавају жмигавци, стоп светла, лампе у кабини возила, али је проблем у томе што је веома тешко допрети до сваке жице, јер се неке налазе испод тапацирунга и на другим неприступачним местима. Могуће је да баш ове жичице изазову пожар, а шансе су још веће ако се возило креће по неравним путевима лошијег квалитета. У таквим случајевима, сваки већи потрес може да изазове кратак спој и друга оштећења на инсталацијама – рекао је Драго Тошић, директор Групе „Беобус”.

Он је додао да, осим у случају „Лијазовог” возила које је изгорело, а коме је комплетна електрика фабрички уграђена, нема замерки на произвођаче чијим су аутобусима снабдевени приватни превозници у Београду. Тошић је подсетио да свако од њихових возила пређе у просеку око 300 километара дневно, што представља велико оптерећење ако се у обзир узму сталне гужве на улицама.

– Група „Беобус” поседује 100 „Лијазових”, 11 „Саносових”, а осам „Мазових” аутобуса. Већина је стара нешто више од две године и до сада, уз редовно одржавање, нисмо евидентирали ниједан озбиљнији квар, због чега не доводимо у питање квалитет. „Лијазов” аутобус нас, уз отплату на лизинг, кошта око 110.000 евра, а „Саносови” су нешто скупљи – рекао је Тошић.

Он је додао да су возачи Групе „Беобус” дужни да воде листу кварова у коју се уписују и најситније неправилности.

Срећко Нијемчевић, генерални директор домаће фабрике аутобуса „Икарбус”, која снабдева и ГСП „Београд”, навео је да возила произведена у овом предузећу поседују врата широка 1,20 метара, како би унутрашњост у случају опасности могла што брже да се евакуише. Он је подвукао да безбедност највише могу да угрозе немарни технички прегледи и сервисирање, додавши да је то најчешћи узрок пожара уколико је неко возило старо две године. Према његовим речима, фабричка грешка се примети већ после неколико дана, или недеља, док је возило још под гаранцијом.

Из предузећа „Бус сервис”, фирме која се бави генералном поправком и сервисирањем аутобуса и камиона, истичу да до пожара на електричним инсталацијама може доћи из неколико разлога.

– Најчешће пламен изазивају кварови на „вебасто” грејачима, или жице које доведу до кратког споја. До тога долази услед фабричке грешке, али и нестручног одржавања. Понекад пожар могу да проузрокују и неквалитетни и неравни коловози, као и преоптерећеност дела у близини врата – наводе у „Бус сервису” и додају да су до сада највише притужби имали на „Лијазова” возила, док су „Саносом” купци углавном задовољни. Према речима запослених у „Бус сервису”, најсигурније аутобусе производи „Неоплан”, најудобнији су „Сетрини”, а најиздржљивији „Мерцедесови ”.