Ципрас и Јункер о уступцима и Грчке и ЕУ

Од нашег дописника

Атина – Премијер Ципрас и председник Европске комисије Жан-Клод Јункер су после једног телефонског разговора успели да се „разбију лед” у односима Атине и Брисела који је последњих дана озбиљно претио да у потпуности заустави и тако тешке преговоре о пакету грчких реформи чије је усвајање услов за ослобађање кредита од 7,2 милијарде евра. Нису донете никакве конкретне одлуке, али се, бар, у смиреној атмосфери разговарало о могућим уступцима са обе стране. Судећи по саопштењу које је одмах издато у Атини и Бриселу, стиче се утисак да је после отворених оптужби званичне Атине да управо несугласице између ЕУ, ММФ и Европске централне банке коче грчке преговоре са повериоцима, Јункер решио да пресече неизвесност и понуди мало оптимизма.

Бриселска група стручњака наставља „пеглање” пакета грчких реформи, с тим што је после разговора Ципрас–Јункер јасно да неки ставови морају да се ублаже, да „црвене линије” којима Ципрасова влада штити стандард Грка у принципу остају на снази, али уз флексибилнији однос према пензионом систему и радном законодавству који морају бити модернизовани. Такође, како се каже у саопштењу, конструктивно се разговарало о проблему приватизације, примарном суфициту и порезу на остварену добит.

Према речима портпарола грчке владе, нове мере требало би да равноправно поделе терет који нација носи на својим плећима.

„Нема говора о снижавању пензија, јер је наш циљ социјална заштита грађана у пензионом узрасту. Све реформе на које ћемо пристати неће имати хоризонтални већ расподељени терет за оне који су највише страдали протеклих година“, изјавио је Гаврил Секеларидис.

Према неким информацијама, има изгледа да се у проблему ПДВ разреши „Гордијев чвор” успостављањем јединственог пореза од 16 процената, уз могућност да се нижа ставка од 6,5 посто задржи само за књиге и лекове. То значи да ће доћи до много промена које утичу на стандард јер ће, рецимо, храна бити скупља за три одсто, као и рачуни за струју и воду, посете лекару, карте за јавни превоз.

С друге стране, појевтиниће одећа, намештај, гориво, аутомобили, цигарете, електрични апарати, услуге у фитнес центрима које ће са 23 посто бити смањење на 16 процената. Питање је како ће на ово усаглашавање реаговати посланици, нација...

У области приватизације такође ће бити уступака, али не када је реч о предузећима за електродистрибуцију и водоснабдевање која остају у сфери „црвених линија”. Међутим, отвара се могућност приватизације 14 регионалних аеродрома и пирејске луке.

Чињеница је да се после разговора Ципраса и Јункера показује очигледни оптимизам, али у пракси то мало значи када је реч о самиту Еврогрупе 11. маја у Бриселу, где се не рачуна на конкретне одлуке које би Грчкој омогућиле приступ кредиту од 7,2 милијарде. То је само начелни политички договор који је „покренуо лед” у односима грчке владе и поверилаца јер је остало недефинисано када ће ова начелна сагласност о спорним питањима и у пракси бити спроведена.

Да од бриселског скупа еврозоне треба мало очекивати потврђује председник Еврогрупе који каже да је Грчкој крај јуна дат као крајњи рок да предложи и спроведе реформе, али да озбиљни проблеми ликвидности могу да иницирају и друге рокове. Јерун Дејселблум сумња да би договор могао да се постигне 11. маја, али упозорава да треба журити.

Међутим, Европска централна банка не жури и чека резултат самита у Бриселу како би донела одлуку хоће ли бар мало олакшати положај грчких банака или ће их гурнути у још дубљу кризу.