Cipras i Junker o ustupcima i Grčke i EU

Od našeg dopisnika

Atina – Premijer Cipras i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker su posle jednog telefonskog razgovora uspeli da se „razbiju led” u odnosima Atine i Brisela koji je poslednjih dana ozbiljno pretio da u potpunosti zaustavi i tako teške pregovore o paketu grčkih reformi čije je usvajanje uslov za oslobađanje kredita od 7,2 milijarde evra. Nisu donete nikakve konkretne odluke, ali se, bar, u smirenoj atmosferi razgovaralo o mogućim ustupcima sa obe strane. Sudeći po saopštenju koje je odmah izdato u Atini i Briselu, stiče se utisak da je posle otvorenih optužbi zvanične Atine da upravo nesuglasice između EU, MMF i Evropske centralne banke koče grčke pregovore sa poveriocima, Junker rešio da preseče neizvesnost i ponudi malo optimizma.

Briselska grupa stručnjaka nastavlja „peglanje” paketa grčkih reformi, s tim što je posle razgovora Cipras–Junker jasno da neki stavovi moraju da se ublaže, da „crvene linije” kojima Ciprasova vlada štiti standard Grka u principu ostaju na snazi, ali uz fleksibilniji odnos prema penzionom sistemu i radnom zakonodavstvu koji moraju biti modernizovani. Takođe, kako se kaže u saopštenju, konstruktivno se razgovaralo o problemu privatizacije, primarnom suficitu i porezu na ostvarenu dobit.

Prema rečima portparola grčke vlade, nove mere trebalo bi da ravnopravno podele teret koji nacija nosi na svojim plećima.

„Nema govora o snižavanju penzija, jer je naš cilj socijalna zaštita građana u penzionom uzrastu. Sve reforme na koje ćemo pristati neće imati horizontalni već raspodeljeni teret za one koji su najviše stradali proteklih godina“, izjavio je Gavril Sekelaridis.

Prema nekim informacijama, ima izgleda da se u problemu PDV razreši „Gordijev čvor” uspostavljanjem jedinstvenog poreza od 16 procenata, uz mogućnost da se niža stavka od 6,5 posto zadrži samo za knjige i lekove. To znači da će doći do mnogo promena koje utiču na standard jer će, recimo, hrana biti skuplja za tri odsto, kao i računi za struju i vodu, posete lekaru, karte za javni prevoz.

S druge strane, pojevtiniće odeća, nameštaj, gorivo, automobili, cigarete, električni aparati, usluge u fitnes centrima koje će sa 23 posto biti smanjenje na 16 procenata. Pitanje je kako će na ovo usaglašavanje reagovati poslanici, nacija...

U oblasti privatizacije takođe će biti ustupaka, ali ne kada je reč o preduzećima za elektrodistribuciju i vodosnabdevanje koja ostaju u sferi „crvenih linija”. Međutim, otvara se mogućnost privatizacije 14 regionalnih aerodroma i pirejske luke.

Činjenica je da se posle razgovora Ciprasa i Junkera pokazuje očigledni optimizam, ali u praksi to malo znači kada je reč o samitu Evrogrupe 11. maja u Briselu, gde se ne računa na konkretne odluke koje bi Grčkoj omogućile pristup kreditu od 7,2 milijarde. To je samo načelni politički dogovor koji je „pokrenuo led” u odnosima grčke vlade i poverilaca jer je ostalo nedefinisano kada će ova načelna saglasnost o spornim pitanjima i u praksi biti sprovedena.

Da od briselskog skupa evrozone treba malo očekivati potvrđuje predsednik Evrogrupe koji kaže da je Grčkoj kraj juna dat kao krajnji rok da predloži i sprovede reforme, ali da ozbiljni problemi likvidnosti mogu da iniciraju i druge rokove. Jerun Dejselblum sumnja da bi dogovor mogao da se postigne 11. maja, ali upozorava da treba žuriti.

Međutim, Evropska centralna banka ne žuri i čeka rezultat samita u Briselu kako bi donela odluku hoće li bar malo olakšati položaj grčkih banaka ili će ih gurnuti u još dublju krizu.