Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Опасна израелска Кота 61

Опасна израелска Кота 61
Бенјамин Хетанијаху (Фото Ројтерс)

Израелски премијер Бенјамин Нетанијаху у свој четврти мандат улази са ломљивом десничарском коалицијом чија конзервативна политичка агенда обећава наставак сукоба са Палестинцима, затегнутост у односима са најближим савезницима и даљу изолацију Израела на међународној сцени.

Нетанијаху је шест недеља после неочекиване изборне победе његовог Ликуда успео да окупи националистичке и религиозне савезнике из малих странака, а резултат је у последњи час обезбеђена минималистичка подршка 61 од 120 посланика у Кнесету, што наговештава неизвесну будућност 34. израелског кабинета. „Шездесет један је добар број, а 61 плус је још бољи број, али почиње се са 61”, изјавио је Нетанијаху пошто је споразумима са четири десничарске странке дошао до броја који је обезбедио да му председник Рувен Ривлин потврди мандат.

Испоставило се да је у фракционашком свету израелске коалиционе архитектонике, притиснутом великим бројем малих странака које имају сасвим специфичне захтеве, стварање савеза ишло теже него што се чинило после избора 17. марта на којима је Ликуд освојио 30 мандата.

Са првим озбиљним невољама Нетанијаху се сусрео почетком недеље када је његов дугогодишњи шеф дипломатије и лидер секуларне националистичке странке Израел беитену (Израел наша кућа) Авигдор Либерман најавио да се придружује опозицији.

Контроверзни десничар, који позива на егзекуције терориста и пребацивање израелских Арапа на палестинске територије, одустао је јер сматра да је нова коалиција „опортунистичка” и недовољно „националистичка”.

Нетанијаху је у старту могао да тргује са 18 министарских фотеља, колико прописује владајући закон. Ликуд ће имати 10 министарских ресора (премијер ће преузети спољне послове), а остатак се распоређује међу партнерима са којима је Ликуд раније склопио споразуме: странка десног центра Кулану и ултраортодоксне странке Шас и Уједињени тора јудаизам. Како се предвиђа промена закона, у другој фази би Ликуд добио још два министарства, док би свака од других странака добила по једно.

Све је то, међутим, и даље било испод Коте 61. Нетанијаху је могао да бира: или да покуша да направи владу националног јединства заједно са опозиционом Ционистичком унијом Исака Херцога, или да знатним уступцима придобије Нафтали Бенета, лидера религиозно-ционистичке странке Хабајит Хајехуди (Јеврејски дом), преко кога би доспео до минималног максимума од 61 посланика.

Како је Херцог одбио сваку помисао на коалицију коју назива „владом националног промашаја”, Нетанијаху је Јеврејском дому дао „понуду без преседана”: ресоре образовања и правде.

Бенетова странка, која је против палестинске државе и подржава градњу илегалних насеља на Западној обали и по источном Јерусалиму, добија и контролу над одељењем за насељенике Светске ционистичке организације која финансира јеврејску инфраструктуру на Западној обали. „Ово ће бити коалиција рата која ће бити против мира и стабилности у нашем региону”, изјавио је главни палестински преговарач Саеб Еракат, а да ће се конфликт са Палестинцима продубити потврђено је одмах одлуком да се дозволи градња нових 900 јеврејских кућа у насељу Рамат Шломо, близу претежно арапског источног Јерусалима.

Нови заокрет удесно несумњиво ће додатно угрозити перспективе мировног споразумевања са Палестинцима, умањити шансе за опоравак нарушених односа са Сједињеним Државама и појачати критике Израела унутар међународне заједнице.

Да би у Кнесету било шта остварио, Нетанијахуу ће у свакој прилици бити неопходна подршка свих чланова коалиције. Посланици тиме добијају изузетну моћ да или опструирају премијерову агенду или да своју сагласност наплате разним политичким уступцима. Влада сваког часа виси о концу.

Поједини аналитичари сматрају да је ломљива коалиција Нетанијахуов привремени пројекат, да је само купио време и да ће наредних месеци покушати да прошири коалицију увођењем опозиционе Ционистичке уније, можда и Авигдора Либермана.

Нетанијаху ће се „знојити у анорексичној коалицији у којој нема простор за сигурност, у којој је свако копиле краљ”, пише Јоси Вертер у либералном „Хаарецу”. „Влада неће пасти сутра или наредног дана, али у нашем систему владавине јасно је да ће коалиција од 61 посланика имати тешкоће да дуже функционише.”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.