Рачунари нас престижу

У протеклих десет година, од када је "дубоко плаво" (Deep Blue) постао први суперкомпјутер који је у шаху победио светског првака Гарија Каспарова, рачунарска снага се повећала готово 25.000 пута! А колико су људи напредовали?
Малочас поменути рачунар, направљен давне 1997. године, имао је 32 процесора и био у стању да обради 200 милиона шаховских потеза у секунди, што је било довољно за победу у шест историјских партија на 64 црно-бела поља.
Донедавно најбржи на свету, ИБМ-ов "плави ген" (Blue Gene), далеки потомак "дубоког плавог", који има 131.000 процесора и обрађује 280 трилиона рачунских радњи у секунди. Научнику са обичним калкулатором требало би 177.000 година да заврши исти посао који дотична скаламерија уради у само једној јединој секунди!

Замисао која је први пут примењена у суперкомпјутеру "дубоко плаво" (паралелно процесирање милиона операција) послужила је као основа за израду "плавог гена", а они су били претеча процесора с више језгара одскора коришћених и у личним рачунарима.

Сви против ИБМ-а

Суперкомпјутери попут "плавог гена" користе се у лабораторијима научних, образовних и државних установа у којима служе као потпора истраживањима у природним наукама (проучавање устројства протеина, испитивања гена, проучавање мозга), хидродинамици, квантној хемији, астрономији и изучавању свемира, математици и опонашању климатских промена.

Данас су машине са овим именом (Blue Gene) на првом и трећем месту листе ТОП 500 најбржих светских суперкомпјутера. Најбржи рачунар на планети налази се у Националној лабораторији Лоренс Ливермор у саставу Министарства енергетике САД.

Компанија "Сан мајкросистемс" (Sun Microsystems) је недавно на Међународној конференцији посвећеној суперкомпјутерима 2007. (International Supercomputer Conference, ISC), у немачком граду Дрездену, приказала своју нову узданицу "сазвежђе" (Constellation).

Рачунар Constellation заснован је на АМД-овом процесору Opteron са четири језгра (радни назив Barcelona), за којег представници обе компаније кажу да ће бити најбржи у овој години – једино се не зна тачан дан појавиљивања у продаји. Представници "Сана" верују да ће се то убрзо догодити и да ће "сазвежђе" на време бити испоручено, а тиме ускочити на следећу листу 500 најбржих у новембру.

Искрено говорећи, не крије се да је он такмац ИБМ-овим суперкомпјутерима који преовлађују на списку најбржих у свету – готово половина (47,8 одсто). "Сан" рачуна на неколико предности својег хитрог тркача, а то су пре свега уобичајени делови (стандардне компоненте) – процесори x64, сервери и складишта података x4500 са ознаком ове компаније. Рачунар се заснива на оперативним системима отвореног кода "соларис" (Solaris) или "линукс" (Linux), а "плави ген" на затвореном.

Планина лаптопова

ИБМ-ов најновији потомак "плавог гена" (Blue Gene/P), недавно обзнањен, надмашио је три пута својег претходника (Blue Gene/L) с готово три петафлопса (3.000 терафлопса или три трилиона операција с покретним зарезом у секунди), а моћнији је од уобичајеног кућног (PC), чак, 100.000 пута. Требало би послагати преносних (laptop) "давида" на гомилу високу , најмање, као осредњи планински врх (више од 2.700 метара) да би се достигла брзина обраде новопеченог "голијата" у једној јединој секунди!

"Сазвежђе", пак, има 131.072 процесорских језгара, достиже брзину од 1,08 петафлопса, 100 терабајта (TB) меморије и брзину улазно-излазних операција од три терабита у секунди (TB/s).

Познат је купац првог – Тексаски центар за напредне компјутере (Texas Advanced Computer Center) на истоименом универзитету у Остину. Скаламерија ће коштати 59 милиона долара, а новац за куповину одобрила је Национална научна фондација САД.

Листа 500 најбржих саставља се на основу резултата на референтном тесту (Linpack), осмишљеном на Универзитету Мајнхајм (Немачка), у Националној лабораторији Лоренс Ливермор и на Универзитету Тенеси (САД). Два пута годишње се допуњава новим подацима.

У новембру 2006. пети пут заредом био је први ИБМ-ов суперкомпјутер "плави ген ел" (Blue Gene/L), у Националној лабораторији Лоренс Ливермор. Друго место држала је "црвена олуја" (Red Storm) компаније "Креј", у америчкој Националној лабораторији Сандија, а треће је заузимао још један "плави ген", смештен у ИБМ-овом истраживачком центру Томас Вотсон.

Најесен ће се, очигледно, редослед малчице променити.