Хармонија у телу

Уколико настане поремећај у раду једног органа, може да се наруши хармонија функција других и настану поремећаји због којих пати читав организам. Проучавање предуслова за добар рад свих органа који одржавају хомеостазу први је започео француски физиолог др Клод Бернар у другој половини 19. века. Он је уочио да средина у којима се одвијају животни процеси није атмосфера која нас окружује, већ вода која „купа” мишиће, жлезде, мозак и друге органе нашег тела. Од тада је откривено стотине механизама који надзиру и одржавају усаглашеност функција, али је вода и даље предмет истраживања многих научника.

По речима физиолога др сц. мед. Вујадина М. Мујовића, редовног професора на последипломским студијама београдског Медицинског факултета и америчког Медицинског факултета, вода је изузетно важна хомеостатска константа, будући да чини око 60 одсто телесне масе. Две трећине воде налази се у ћелијама, а једна у крвотоку и међућелијском простору где је по саставу слична морској из које је и потекао живот.

Равнотежа воде

– Свакодневно се преко бубрега, плућа и коже изгуби око 2,5 литара воде и надокнађује уношењем исте количине. Осећај жеђи, малаксалост и пад артеријског крвног притиска упозоравају на њен недостатак, а може да дође и до шока. Дуготрајни недостатак воде или поремећај њеног обнављања ремети функције органа и ствара услове за настанак болести. За хомеостазу воде и одржавање здравља посебно је важна и нормална телесна тежина, будући да је у организму гојазних количина воде смањена и до 15 одсто што временом ослабљује функције организма, а у случају операције може да представља значајан ризик по њен исход.

У одржавању равнотеже воде у организму доминантну улогу имају бубрези који обављају читав низ виталних функција, успостављају хомеостазу електролита, волумен и састав телесних течности, ослобађају организам крајњих продуката метаболизма, као што су амонијак, уреа, креатинин и мокраћна киселина. Уколико се поремети функција бубрега штетне супстанце се сакупљају и ометају рад мозга, срца и других органа, као и кисело-базна равнотежа. Рад бубрега код здравих људи треба проверити анализом урина бар једном годишње, саветује наш саговорник, будући да поремећај у њиховом раду може дуго да буде непримећен.

Осим бубрега, и плућа играју кључну улогу у одржавању кисело-базне равнотеже (pH крви износи 7,4). Све док суздрави, могу да је одрже чак и код претераног уноса јабуковог или другог сирћета или кад велики број штетних микроба продре у организам. Међутим, када је размена гасова у плућима смањена и тиме повећана количина угљен-диоксида у крви, смањује се pH и повећава њена киселост. На појаву ове, такозване респираторне ацидозе, указује недостатак ваздуха, потреба да се дубље удахне, умор, слабост, губитак снаге, главобоља. Угљен-диоксид у организму може да буде повећан и када су функције плућа нормалне. То се догађа у стресу и када је особа физички неактивна. Сметње се могу ублажити кратком шетњом и дубоким дисањем без икакве употребе лекова.

Калијум штити срце

Електролити, такође, одржавају оптималне функције и имају своје константе. Калијум, на пример, не сме да пређе границу изнад 5 ммола у литру плазме, јер у супротном настаје поремећај ритма и застој срца. Ако је калијум снижен и тада постоји опасност за срце и читав организам, а симптоми су малаксалост, општа слабост, чак и парализа скелетних мишића. Професор др Мујовић саветује срчане болеснике да узимају прописане дозе калијума. Овај електролит је користан и за здраве особе у превентиви срчаних болести и треба га узимати намирницама. Највећи природни извори калијума су сок од парадајза и банане. Узимање минералне воде за надокнаду овог и других електролита требало би да буде под контролом лекара, будући да иста минерална вода за један организам може бити здрава, а за други непожељна.

На хомеостазу утиче и калцијум чије су нормалне вредности у плазми 2,4 ммол. Надзор над њим обављају паратироидни хормон, калцитонин и калцитриол (витамин Де) који је хормон бубрега и три синхронизована органска система: бубрег, кости и органи за варење. Уколико се неки од њих поремети, настаје недостатак или вишак који у почетку изазивају нервне реакције, као што су тикови и грчеви мишића, а при већим одступањима може да настане чак и застој срца. Зато се калцијум узима само под надзором лекара.

Крвни притисак је, такође, једна од хомеостатских константи. Зависи од количине крви које срце испумпа у минути и периферног отпора крвних судова током протицања крви. Релативно је стабилан, али ако се повиси или снизи – стотинак чинилаца могу да буду узрок његове промене. Повећан притисак је „тихи убица”, упозорава наш саговорник. У случају да срце (обавља 100 хиљада откуцаја дневно) при сваком откуцају мора да га савлада, ради под већим оптерећењем, увећава се и ремети се функција. Да би га сачували, крвни притисак треба редовно контролисати и по потреби лечити га.

Имунолошки систем има велику улогу у одржавању хомеостазе. Када ослаби, читава организација одбране попушта, али се може поправити јачањем ћелијског и општег имунитета и то узимањем антиоксиданата (витамина Це, Е и коензима Q₁₀) и правилном исхраном. Отац медицине Хипократ је говорио „Нека храна буде ваш једини лек“ И заиста, данас се правилној исхрани даје посебно место у превенцији многих обољења. Генетика, као главни чинилац ризика за појаву болести јесте, сликовито речено, ороз који повлаче навике људи. Када се поремете функције, прихватањем здравог стила живота често се боље успоставља равнотежа од узимања лекова, наглашава наш саговорник.

– Осим леукоцита, имунолошки систем ствара и многе заштитне супстанце међу којима су и интерферони из група алфа, бета и гама. Има их више од 150 врста, а производе се у облику препарата рекомбинантном технологијом ДНК и из ћелија нашег организма. У случају смањеног имунитета, клинички физиолог или имунолог процењују када их је потребно узимати и колико. Помажу у лечењу хроничних вирусних инфекција, а у мањим дозама могу да се узимају и превентивно. Повољно дејство имају и после зрачне и хемотерапије, будући да интерферони имају и антитуморско деловање. Ефекат интерферона може се појачати и хипербаричном оксигенацијом.

Учење продужава здравље

По речима проф. др Мујовића циљ физиолошких истраживања хомеостазе јесте очување здравља. Старост се не може зауставити, али се виталност може продужити и до стоте. Супротно уобичајеном веровању да се старењем нервне ћелије неповратно губе, комуникација међу њима – као што је на то указао велики руски физиологИван Петрович Павлов истраживањима условних рефлекса – непрекидно се успоставља изграђивањем нових синапси. Све док се ове електричне и хемијске везе граде, освежава се централни нервни систем, а посредно и читав организам.

Амерички физиолог Артур Гајтон је експериментално доказао да се свакодневним учењем неколико нових речи и код старијих од 60 година успостављају нове везе и тиме освежавају мождане ћелије. Учите, да бисте били здрави, саветује др Мујовић. Зато се ни после пензионисања не смете повлачити и одустати од знатижеље и стваралачког рада.