Француска не жели да се сећа Ватерлоа

У белгијској краљевској ковници новца машине зване „жирафе” способне су да „испљуну” ни мање ни више него 850 евра у минуту. Да су постојали, током лета 2008. године ови мали сјајни новчићи вредели би 1.360 долара. Данас тек нешто мање од 950 долара.

Али евро за ЕУ има вредност, чак више психолошку него економску. А једној врсти евра могла је да расте вредност – сада већ изузетно ретком Ватерло новчићу.

Донедавно је „жирафа” у краљевској ковачници својим наранџастим вратом усисавала груменчиће метала са постоља и убацивала их у калупе машине у којој су добијали облик.

Ово је деловало као европски сан заједништва у можда најопипљивијем, али неизвесном, облику. Зашто? Зато што пад вредности евра и проблеми са ликвидношћу Грчке нису једини проблеми који муче ЕУ. Случај да је Белгија морала да обустави ковање новчића од два евра у знак сећања на 200. годишњицу битке код Ватерлоа због противљења Француске – показао је да ЕУ није спремна да оживљава старе ране и да се поново носи са њиховим последицама.

Наиме, Белгијанци су недавно исковали тај новчић у знак сећања на битку која је окончала Наполеонову владавину. А онда су Французи „доживели фрас”.

Протестовали су код европских званичника, тврдећи да дизајн новчића на коме је угравирано познато Лавље брдо у Белгији (које се уздиже изнад места где се одиграла битка код Ватерлоа) „штетно делује у контексту у коме владе еврозоне покушавају да ојачају јединство и сарадњу кроз монетарну унију”.

Белгијски министар финансија Јохан ван Овертвелт обелоданио је да се Француска противи предлогу пуштања у оптицај те јубиларне кованице и при томе рекао да је он лично изненађен што је овај потез белгијских власти изазвао толико пометње.

„Уз подршку једног броја великих европских земаља, Француска је обезбедила потребну већину која би одбила белгијски предлог уколико би се он нашао на дневном реду гласања министра финансија Европске уније”, објаснио је белгијски министар за швајцарски лист „24 сата”.

Док званичници у Бриселу сматрају да уопште није добра идеја да се у ЕУ стварају непотребне тензије, белгијски министар каже да би Европа требало да се суочава са важним изазовима, „а не да губи време и енергију око ове афере”.

А у позадини афере је чињеница да је у бици код Ватерлоа 18. јуна 1815. године поражен француски војсковођа Наполеон и стављена тачка на његова освајања. Битка код Ватерола је била његова последња, у којој је изгубио од Седме коалиције: снага Велике Британије и Пруске.

Белгијанци и Британци се спремају да ове године спектакуларно прославе два века од битке која је означила слом Наполеоновог царства, док ће поражени Французи остати по страни.

Када су недавно новинари „Њујорк тајмса” посетили ову ковницу новца у Белгији, схватили су да су због оваквог историјског следа њихови домаћини у великом проблему. Око тог новчића водила се битка као код Ватерлоа. У окршају око јубиларног евра Наполеонова страна је овог пута победила, а Белгијанци су остали са својих 180.000 нових кованица које морају да униште.

Амерички новинар је очигледно имао разумевања за ситуацију у којој су се нашли запослени у ковници новца, а и сама Белгија, па је констатовао да европски политичари „имају талента за опседнутост детаљима: они успостављају правила колико сме да буде крив краставац и крчаг из ког се служи маслиново уље у ресторанима – а сада је на реду питање Ватерлоа”.

Илуструјући бизарност ситуације новог националног спора у Европској унији, и то два века после ове битке, новинар је подсетио да Пруско краљевство више не постоји, а место где се одиграла главна битка налази се у земљи која тада није постојала – у данашњој Белгији.

Ипак, када су новинари почели да се смејуље томе како се европски народи боре изнова у Ватерлоу, помоћник директора у белгијској краљевској ковачници Андре Тoујoур благо их је опоменуо: „Можда је вама то смешно, али нама није.”

Отишао је са кључем у руци и донео из сефа један Ватерло новчић и држећи га у руци рекао: „То је основа европских земаља.” Потом га је убацио у заштитни омот и ставио на сто у својој канцеларији. „То је леп дизајн”, сетно је закључио.

А онда је на крају резигнирано рекао: „Оваквом одлуком били смо прилично изненађени, јер смо имали спреман велики део производње, а сада се испоставило да је због француске владе све било само губљење времена и бацање новца.”

Било је планирано да јубиларне кованице од два евра буду упаковане у кутијице и да се свака продаје по цени од осам евра широм еврозоне. Белгија је рачунала да ће од тога да заради 2,5 милиона евра, а сада ће, заправо, имати губитак од 1,5 милиона евра.