Победили смо противнике вакцинације

„Министарство здравља Хрватске има одличну сарадњу са Министарством здравља Србије. Пре две године потписали смо Меморандум о сарадњи, којим смо покрили низ различитих подручја. Република Хрватска подржава процес приступања Србије Европској унији, па је тако и у области здравства. Хрватска је светски лидер у подручју трансплантационе медицине, а ми у Министарству здравља имамо сјајан Завод за трансплантацију и биомедицину и увек смо спремни на трансфер знања. Са Србијом смо већ потписали акционе планове и протоколе који се успешно спроводе. Мислим да јој можемо помоћи и с нашим искуствима у информатизацији здравства, почев од увођења е-рецепта и е-упута, преко наших пројеката у телемедицини, па све до организације јавноздравствене заштите”, каже др Синиша Варга, министар здравља Републике Хрватске у разговору за „Политику”.

Шта се променило за хрватског пацијента од када је ваша земља постала чланица ЕУ?

Пацијент сада на основу Европске картице здравственог осигурања (ЕХИЦ) може да користи неодложну здравствену заштиту у земљама чланицама ЕУ и земљама Европског економског појаса (Исланд, Норвешка и Лихтенштајн). Исто тако, на темељу директиве 2011/24/ЕУ о прекограничној здравственој заштити, хрватски пацијенти имају право на повраћај средстава у ситуацијама када су користили неодложну здравствену заштиту код неуговорног („приватног”) пружаоца здравствене заштите у земљама чланицама ЕУ.

Да ли примећујете одлив лекара од када је Хрватска постала чланица ЕУ? У Србији се веома стрепи да ће уласком земље у породицу европских народа доћи до великог „одлива мозгова”.

Од Хрватске лекарске коморе дозволе за одлазак у иностранство затражило је 673 лекара, а од Хрватске коморе медицинских сестара 173 сестре и техничара. На срећу, број одлазака је вишеструко мањи од броја одобрених дозвола. Од уласка Хрватске у ЕУ 1. јула 2013. године до средине марта ове године, Хрватску је напустило 233 лекара. У истом периоду, Хрватску је напустило 98 сестара и медицинских техничара. Истовремено, у систему здравства запослили смо више од 300 лекара и више од 650 медицинских сестара, чиме смо у потпуности анулирали одласке лекара и сестара.

Шта пацијент у Хрватској добија за основно здравствено осигурање и какав је однос између основног и добровољног осигурања? Да ли су хрватски пацијенти задовољни здравственим услугама које добијају у оквиру тог пакета обавезног здравственог осигурања?

Пацијенти у Хрватској данас имају на располагању велики обухват здравствених услуга на терет обавезног здравственог осигурања. Они често желе бржу услугу, али у последње две године знатни помаци направљени су у скраћивању листа чекања, а информатизација је умногоме унапредила хрватско здравство. Добили смо е-рецепте, е-наручивање, у поступку је увођење е-упутa, што значи да пацијенти све мање лутају између здравствених установа. На услузи су им њихови породични лекари а лекове подижу у апотекама само са здравственом књижицом. Како ми подижемо квалитет и доступност услуге, тако расту и очекивања. Недавно је уведен и Програм плус због кога су болничке здравствене установе спровеле додатне послеподневне смене, како би се обавило што више поступака и захвата и скратиле листе чекања. Тако су лекари у Хрватској у само једанаест недеља одрадили преко 53.000 пацијената више него што би их било обрађено без спровођења Програма плус. Уз то, уводимо и програм 72 сата, који има за циљ скраћење времена чекања од дијагнозе рака до почетка лечења на само 72 сата.

Једна од новина за здравље младе популације у Хрватској гласи да је уведена вакцинација у првом разреду средње школе против ХПВ вируса који изазива рак грлића материце?

Према подацима из Регистра рака у Хрватској годишње између 100 и 150 жена умре од рака грлића материце, што представља смртност од око 35 одсто, с обзиром на то да се годишње дијагностикује између 300 и 400 новооболелих.

Како би поништили дискриминацију младих жена које до бесплатног цепива у Хрватској могу доћи само у градовима који финансирају вакцинацију, Хрватски завод за јавно здравство предложио је Хрватском заводу за здравствено осигурање да финансира набавку 14.000 доза вакцина за ученице првих разреда средњих школа. Али, програм вакцинације против ХПВ-а није обавезан, већ добровољан.

У Србији се ових месеци води бурна расправа између присталица покрета против вакцинације деце и здравствених посленика које објашњавају предности имунизације. Да ли је и у Хрватској било отпора овакве врсте и колика је била снага покрета против вакцинације деце?

У Хрватској постоје иницијативе које под окриљем промоције права пацијената гурају ту антивакцинацијску реторику али, као и свуда у свету, она није утемељена у доказима, већ у неким разумљивим, али неоправданим страховима. Цепива која користимо у Хрватској сигурна су за децу и одрасле који се вакцинишу. Истраживања на којима почивају програми вакцинације која су успела готово избрисати болести попут рубеле или дечје парализе су научно утемељена, а теорије завере које налазимо код противника вакцинације то нису.

У хрватској јавности велику буру изазвала је „пилула за дан после” за чије је коришћење потребна интимна исповест жене због чега мора да је користи. Женска мрежа Хрватске недавно је упутила допис министру здравља у коме се тражи преиспитивање и повлачење протокола јер га сматра дискриминишућим за жене. Каква је судбина ове антибеби пилуле?

Хрватска лекарска комора прописала је смернице за издавање „таблета за дан после”, при чему није ограничена њихова доступност, већ свака пацијенткиња којој је таблета потребна и којој употреба пилуле не би требало наштетити, може да је купи без посете лекару, то јест без рецепта. Али то не значи да ће се издати увек и свакоме, јер она може имати и своје негативне последице. Због тога лекар има одговорност да процени оправданост издавања, односно примене таквог лека и то након разговора с пацијентом, или – у овом случају и путем формулара.