БРИКС банка зове Грчку

Атина – Сергеј Сторчак, помоћник министра финансија Русије, позвао је Грчку да се прикључи оснивачима Нове развојне банке (НРБ) БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република), објавила је у понедељак увече грчка новинска агенција АНА-МПА. Сторчак је позив Атини да постане шести оснивач НРБ упутио током телефонског разговора са Алексисом Ципрасом, премијером Грчке. Ципрас је истакао да је „пријатно изненађен” понудом Москве да Грчка постане први члан НРБ, који од краја 2015. из базе у Шангају најављује финансирање великих инфраструктурних пројеката широм света.

„Не бих се зачудио да Грчка постане прва држава пуноправни члан која би поднела захтев за финансирање из касе НРБ”, истакао је Сторчак. Ципрас је објавио заинтересованост Грчке да се прикључи НРБ, обећао да ће детаљи предлога бити пажљиво размотрени, а дебата о евентуалном чланству са квинтетом чланова БРИКС-а настављена у јуну током Међународног економског форума у Санкт Петербургу.

                                                          *    *    *    *

Држава има 14.000 километара дугу обалу, доказана налазишта нафте, гаса и злата, благу медитеранску климу, малу густину насељености – и спољни дуг од 417 милијарди евра. Искорак из арене понижавајућег камчења финансијске помоћи безосећајних савезника, претњи намерним или случајним банкротом, рецесије, напуштања еврозоне, за Грчку је до јуче личио на једносмерни пут. Чланица ЕУ, еврозоне, НАТО-а, Светске банке и Међународног монетарног фонда, Грчка је „само” требало да безрезервно прихвати антикризни рецепт својих западних поверилаца да би добила обећану (па ускраћену) рату међународног кредита. Да ли би исплата 7,2 милијарде евра последње транше међународног кредита Грчкој тој земљи повратило равноправни статус у саставу „бриселске фамилије”? Да ли би климоглав ММФ-а, Брисела и Европске централне банке Атини омогућио друштвени препород у виду новог круга привредних инвестиција уз редовне исплате плата и пензија, боље здравство, путеве? Неизвесни одговори на ова питања падају у други план након позива Москве Атини да Грчка постане прва европска (и западна) чланица Нове развојне банке БРИКС-а, ексклузивне финансијске групације држава које представљају 40 одсто светског становништва, располажу девизним резервама од преко четири билиона и четиристо милијарди долара и остварују петину глобалне производње.

„Чланство Грчке у НРБ омогућило би тој земљи приступ средствима за развојне пројекте, у тренутку оштрог мањка ликвидности који и јесте једна од главних препрека у текућим преговорима са повериоцима”, истакао је Сторчак у ексклузивном интервју агенцији АНА-МПА.

Иначе, заједнички валутни фонд резерви банке БРИКС-а износи 100 милијарди долара, највећи оснивачки улог од 41 милијарде долара приложила је Кина, Русија, Бразил и Индија додали су по 18 милијарди, док ЈАР улази са пет милијарди долара.

Да ли ће Грчка до јунског окупљања у Санкт Петерсбургу бити финансијски избављена или ће банкротирати, испасти из еврозоне, постати држава са две валуте, у овом тренутку потпуно је неизвесно. Оно што се зна јесте да је понудом БРИКС-а – без обзира на распон могућих мотива – Атини понуђена улога у креирању нове финансијске архитектуре света.

„Грчка не би требало да има проблема у Европској унији уколико прихвати чланство у банци БРИКС-а. Уосталом, низ чланица ЕУ пролетос се појединачно пријавио за чланство у новој Азијској банци за инвестиције у инфраструктури, која ће имати преко 50 чланова оснивача”, нагласио је Сторчак.

Ако постане шести члан банке БРИКС-а, Грчка ће у наредним деценијама добити могућност да именује председника НРБ са мандатом од пет година. У тих пет година, глас Атине био би од великог значаја за додељивање новца за „велике глобалне инфраструктурне пројекте”.

Питање је ипак да ли ће нова влада у Атини прихватити понуду БРИКС-а.