Прва линија борбе против финансијског криминала

Стратегија истрага финансијског криминала коју Влада Републике данас треба да усвоји, представљаће прву линију одбране имовине грађана од тајкуна, каже за „Политику” државни секретар у Министарству правде Радомир Илић. Поменута стратегија, према његовим речима, донеће промене у раду јавног тужилаштава и полиције у борби против финансијског криминала и корупције.

– Тужилаштво за организовани криминал биће ојачано и додатно припремљено за ову борбу, а поред њега ће бити основана и четири подручна центра у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу при Вишим јавним тужилаштвима. Подручне центре јавног тужилаштва пратиће и одговарајући подручни полицијски центри намењени борби против финансијског криминала и корупције – открива Илић за „Политику”.

Према његовим речима, то значи да ће Србија добити специјализоване тужиоце и полицију који ће се, сходно својој надлежности, бавити искључиво гоњењем криминалаца који перу новац, подмићују и злоупотребљавају јавну имовину.

– Заједно са тужиоцима у ову борбу активно ће бити укључени и службеници Пореске управе, Царине и Управе за спречавање прања новца, као и службеници свих других државних органа који могу да имају податке од значаја за истраге финансијског криминала. Службеници који добију овакав задатак представљаће официре за везу између државних органа из којих долазе и јавних тужилаца – каже Илић.

Стратегијом ће сарадња државних органа бити подигнута на највиши ниво, а подаци и искуства између државних органа путоваће брзо и делотворно. Више се, каже Илић, неће догађати да полиција или тужилаштво дуго чекају на повратне информације из Пореске управе, катастра, Агенције за приватизацију, Управе за спречавање прања новца, нити да ти органи не могу да брзо провере податке којим располажу и буду сигурни да ли треба да пријаве евентуално кривично дело, или наставе прикупљање података у одређеном смеру.

– Примера ради, уколико се службеник у Пореској управи нађе у ситуацији да поседује одређене податке за које сумња да могу представљати кривично дело, он одмах може да позове свог официра за везу у јавном тужилаштву и са њим провери да ли је његова сумња оправдана или не. Официри за везу ће убрзати размену информација међу надлежним органима и учинити ток истраге не само ефикаснијим, већ и створити проактиван приступ у превенцији од могућих финансијских малверзација. Проактивност коју доноси ова стратегија допринеће подизању нивоа превенције у циљу спречавања долажења до криминалних радњи ове врсте – указује Илић.

Тамо где су случајеви најкомпликованији, према речима нашег саговорника, јавни тужиоци ће образовати ударне групе. То су групе у којима тужилац окупља најбоље службенике полиције, пореске управе или било ког државног органа, са којима нон-стоп ради на разоткривању случајева најтежег криминала. – У овим групама знање, искуство и људски ресурси су уједињени и воде само ка једном циљу, да тајкун буде иза решетака – наглашава Илић.

Уколико постоји потреба, тужиоци ће тражити помоћ финансијских форензичара који су у ствари трагачи за криминалним активностима у финансијским извештајима и билансима фирми. Они добро познају рачуноводство и ревизију и са тужиоцима утврђују да ли је неко лажно финансијски извештавао или „испумпавао” државни новац или новац своје компаније на егзотична острва или у такозване пореске рајеве.

– Да би тужиоци и полиција били успешни у овоме морају да прођу специјалне обуке које ће бити организоване на Правосудној академији. Овде ће учити од најуспешнијих домаћих и иностраних стручњака из ове области – завршава Илић.