Оштре казне корумпираним службеним лицима

Није исто ако изведете на ручак начелника полиције, који вам је завршио издавање пасоша преко реда, и ако изведете на ручак пословног партнера. У првом случају чините кривично дело а у другом се понашате законито. Јер, начелник полиције је службено лице, а пословни партнер је одговорно лице у некој фирми.

– Велика је разлика између службеног и одговорног лица. Службеном лицу се не може дозволити стицање било какве користи. Никоме из органа управе то није дозвољено. Ако добијете пасош преко реда и изведете начелника на ручак починили сте кривично дело, без обзира на то колико је мала корист. Корист представљају и добијање пасоша преко реда и ручак. Шта значи у пословном свету извести пословног партнера на ручак? То је потпуно адекватно понашање – каже др Зоран Стојановић, професор Правног факултета у Београду, поводом јавне расправе о изменама Кривичног законика, која је одржана јуче на Правном факултету у Београду.

Да би било јасније шта не сме службено а шта не сме одговорно лице, већ је уведено кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица. За то је потребна противправна имовинска корист одговорног лица, на пример директора предузећа. Противправно значи супротно прописима, прекорачење овлашћења и незаконито пословање.

– Међутим, ни то није одговарајуће решење јер није довољно прецизно одређено шта је то противправна имовинска корист. Она може да се стекне на различите начине. На пример, ако неко прави производе који нису у складу са стандардима, па макар то биле и виршле на киоску – каже др Стојановић.

Питамо професора Стојановића, шефа радне групе за измене Кривичног законика, какве промене ће донети преуређена глава о кривичним делима против привреде.

– Сада се уводе нова кривична дела, а постојећа се мењају, да би се судовима у пракси олакшало поступање. Тако је злоупотреба положаја одговорног лица једно резервно решење, јер се под њега могу подвести случајеви који не спадају у друга кривична дела. Судска пракса треба да се што више усмери на та друга, врло специфична кривична дела – каже др Стојановић.

Један од великих проблема у пракси било је доказивање пореске утаје на суду.

– Од свих оптужница за пореску утају, у само 30 одсто случајева је дошло до осуђујуће пресуде. Остало су ослобађајуће. Један од проблема у доказивању је што суд мора да утврди да окривљени није платио порез на законито стечене приходе. Значи, ако ви мени уплатите неки износ на мој рачун у банци, за постојање кривичног дела није довољно што ја то нисам пријавио и нисам платио порез. Суд мора да утврди да је тај износ стечен на законит начин, да сте ви мени платили хонорар, или да сам урадио неки посао, али ја не морам то да доказујем, јер је претпоставка да ми тај новац није уплаћен за неки незаконит посао – објашњава наш саговорник.

Зато нема разлога да се пореске утаје квалификују као злоупотреба положаја одговорног лица, него је потребно прецизније прописати кривично дело.

– Имамо и низ других нових кривичних дела. Реч је о томе да су предложена нова кривична дела против привреде заправо у великој мери конкретизована и специјализована, за разлику од досадашњих, која су исувише уопштена. Злоупотреба заступања је једно од тих дела, ако је неко лице остварило противправну корист ако је заступало, закључивало уговор у име неке фирме, а то не мора бити одговорно лице – каже проф. др Зоран Стојановић.

Одговорно лице ће ипак остати у Законику као извршилац кривичног дела, али ће „злоупотреба положаја одговорног лица” остати као резервно кривично дело и постојаће само онда ако није могуће оптужење за неко друго кривично дело против привреде.

Шта се мења

Осим предлога о увођењу казне доживотног затвора, највећи део измена Кривичног законика односи се на кривична дела против привреде, а на јесен се очекују и нове измене, највише у делу о злоупотреби наркотика.

Неисплаћивање плата тешко доказиво кривично дело

Да ли послодавац може да иде у затвор зато што не исплаћује плате радницима, као што су неки медији и адвокати „широко протумачили” кривично дело преваре у обављању привредне делатности, питали смо професора Стојановића.

– Било би неопходно доказати да послодавац од почетка није имао намеру да исплаћује зараде, да је раднике довео у заблуду да ће им плате бити исплаћене и да их је одржавао у тој заблуди. Могуће је тај случај подвести под ово кривично дело, али би то у пракси било тешко доказати – каже др Стојановић.

„Ко у обављању привредне делатности, у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, доведе кога лажним приказивањем или прикривањем чињеница у заблуду или га одржава у заблуди и тиме га наведе да нешто учини или не учини на штету имовине субјекта привредног пословања за које или у којем ради или другог правног лица, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном”, наводи се у предложеном члану 223 Кривичног законика.