Дунавски Одисеј

Са боцом плина на леђима, у балону једноседу, наш познати уметник Драгољуб Замуровић сатима је летео над војвођанском равницом и Ђердапском клисуром да би фотоапаратом дочарао дунавско приобаље, живот и обичаје људи који живе уз реку. Пео се балоном и до две хиљаде метара висине и спуштао на кровове цркава и катедрала и крошње дрвећа.

За годину дана наша четворочлана екипа, коју предводимо писац монографије о Дунавском сливу у Србији Богдан Ибрајтер и ја, посетила је бројна места у Подунављу и Хомољу. Осим са воде и копна, снимао сам и из балона, као и из специјалног подводног кућишта. Монографија ће изаћи на пролеће на српском и још неколико језика, а њен радни назив је „Поглед на Србију”. Под истим називом у мају биће одржана и велика изложба фотографија на Калемегдану – каже наш саговорник.

Око света на тротинету

Да би остварио овај подухват Замуровић је у 60. години уписао шестомесечни курс пилотирања балоном и обнављао градиво из математике и прве помоћи. Тако је постао и први пилот који је диплому стекао у Србији. Ваздухоплов који је увезао из Шпаније, први је те врсте на Балкану. Замуровић се спрема за још један рекорд, да у наредне две године постане први човек који ће цео Дунав, од извора у Немачкој до ушћа у Црном мору, фотографисати из ваздуха.

(/slika3)Фотографисао сам раније из авиона, хеликоптера и моторног змаја, али ваздушни балон пружа веће могућности професионалном фотографу. Да бих сликао вече или јутро потребна ми је дужа експозиција, а то не могу да постигнем на моторном змају који лети сто километара на сат и уз то праву велику буку – каже.

Замуровић је успео да споји две своје велике љубави, фотографију и путовања. Сећа се да је већ са четири година пошао на пут око света са другаром који је имао тротинет. Успели су да пређу више од петнаест километара пре него што су их вратили кући.

Као студент прошао је 44 земље, обилазио је дискографске куће, интервјуисао и снимао поп и рок групе и у својој суботњој емисији на Радио Београду 202 емитовао музичке новитете.

Монографија у зубарској ординацији

Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду, а ли се архитектуром никада није бавио. Завршио је последипломске студије фотографије на Факултету примењених уметности. Као сликар освајао је бројне награде, али је љубав према фотографији превагнула захваљујући чувеном часопису „Лајф”, који је сваке недеље са уживањем разгледао. Године 1995. добио је и звање „Истакнути ликовни уметник фотографије”, први је фотограф који је добио „Велику мајску награду”, а добитник је и „Никонове“ награде у Јапану у конкуренцији 60.000 учесника из целог света.

Каже да, за разлику од већине колега који фотографишу догађај, он своје слике прво створи у глави.

- Често ми на снимању викну „Види оно”, а ја само одмахнем руком јер то није оно што сам замислио …

(/slika2)Најомиљенија фотографија му је поље црвених паприка које је сликао у Струмици, а нашла се и на ударној страни америчког „Лајфа”. Има и једну коју је давно одсликао у мислима, али још измиче објективу.

– Ту, иза Панчева, где је некад пролазио Тамиш, сада је остао само канал из којег израста огољено дрвеће. Ту слику носим годинама. Ишао сам тамо двадесетак пута, али ми за слику недостају људи који би ту нешто радили, свеједно шта, да плове чамцем, бацају рибарску мрежу, секу дрвеће. Била би то фантастична фотографија.

Замуровић већ двадесет година ради за агенцију „Гама“. Планира и једну изложбу тим поводом. Сви значајнији часописи у свету као што су „Тајм”, „Гео”, „Њусвик”, „Пари мач”, „Панорама”, „Епока”, „Лајф”, „Национална” географија објављивали су његове фотографије…

Објавио је књиге и фотомонографије „Цигани света”, „Казахстан”, „Казањ”, „Међугорје”, „Србија”, „Војводина”, „Црна Гора”, „Сарајево“ и сарајевску „Хагаду” (могу се видети на сајту srbija–foto. com). Широј јавности најпознатија је књига „Србија” на којој је радио три године, она је постала и „државна” монографија јер је бројна министарства, па и премијер и председник државе, поклањају својим високим гостима и државницима других земаља. Примерак „Србије” завршио је и у зубарској ординацији једног стоматолога из Њујорка који је приметио да Замуровићеве фотографије опуштајуће делују на његове пацијенте.– Када на лето кренемо на пут по Европи, где год будемо ишли приређиваћемо изложбе са фотографијама о Дунаву које смо снимили у Србији. Истовремено, снимаћу цео ток ове реке за луксузну монографију на језицима свих народа који живе уз њу. Зваће се „Дунавска одисеја”, а моја амбиција је да нашу земљу представим на најлепши начин, јер је у свим књигама о Дунаву до сада, а има их много, она увек била маргинализована, а понекад и злонамерно приказивана – каже уметник фотографије Драгољуб Замуровић.