ЛЕТЊА ШЕМА

Упекло је, гори небо и земља. И у преносном и у буквалном смислу. Бар је тако било до пре неки дан. А данас се осећам као онај човек који носи ципеле број 42, а морао да носи 39. Па кад су му дали број 41, он каже: уф-уф-уф, милине. Свеједно, и кад се укључи четврта рингла, новине морају да излазе.
И не само то. Оне треба да буду веома занимљиве да би привукле топлотом омамљеног, могућег купца.

Високотиражне новине, (којима се на овом месту најчешће бавим), као и високогледана и слушана гласила, потрошачима претежно нуде "политику и сензације", како је то на сајту НУНС-а, у рубрици Форум, написао(ла) Н. Живанчевић (тако је потписан аутор). Међутим, оно што је названо политиком, није политика, већ опет сензационализам у политици и политиканству. Ко ће још у таблоиду да чита озбиљну и опширну анализу политичке ситуације? Ма ′ајте молим вас. Озбиљне теме они своде на вести (тако да имају и то) али по читавим странама распростру какву бизарну причу у којој су "јунаци" политичари. Па је то онда – њихова политичка тема. Јер, наводно, то потрошачи гласила воле. (Да ли они пишу оно што "читаоци воле" или су читаоци, засути сензационализмом, то "заволели" – за расправу је као питање: Шта је старије, кокошка или јаје?)

Тамо где кипи од "политике" и сензационализма, скривено је све остало. А пошто су гласила данас за огроман број људи једина "књига" и једина "литература" коју дотичу, њихова "знања" се своде на то ко је кога и ко је с ким. Зато – пише на поменутом Форуму Дања Матаруга-Милутиновић – "... таксиста не зна где се налази Етнографски музеј, или – што се показало на прошлогодишњој анкети на сајму књига – деведесет одсто упитаних не зна ко је написао "Ану Карењину". Или, не знају где се налази УЛУС-ова галерија, а још мање шта скраћеница значи…" 

Шта, међутим, бива кад се измакне један од стубова на којем стоје гласила? Другим речима, шта бива када влада и посланици затворе радњу и оду на одмор? А када се на то дода још и осека догађаја... Долази и до осеке идеја. Ево, прекјуче гледам на Метрополису разговор у студију о превари, односно неверству у браку или ванбрачној вези, па пребацим на Фокс – кад тамо иста тема, само што је учесница више. Истога дана, отворим једне новине и видим, на целој стани текст о деци просјацима у Новом Саду, отворим друге – исто то, али у Београду.

Ново време доноси нове обичаје. Када не могу ништа више да исцеде из суве дреновине живота јавних личности, тиражници се окрећу темама које би се чак могле назвати – озбиљним. Као што је, на пример, поменута тема, о просјацима.

А у доба када такве новине нису постајале, када су "Новости" називане "пиштољ новинама", лети је такође долазило до осеке политичких, па и друштвених тема. Е, тада су и такозване озбиљне новине прибегавале сензационализму. Мада је он, у односну на данашњи био "мало дете".

Тако је, на пример, тема за препричавање била како је неко у некој српској варошици у флаши с пивом нашао цркнутог миша. (Тешко да би могао бити жив, али оно "цркнут" је повећавало драматичност.)

Или, градом би, по расхлађеним, летњим кафанским баштама почела да кола прича како је "познати Београђанин" убио ташту и да се то не би открило, возика је у плавом комбију по граду. То су новине писале да се "прича по граду". А пре ће бити да су новине измислиле да се прича по граду, али се заиста и те како причало, после објављивања.

Што је прича невероватнија, то се у њу пре поверује. Једна од њих била је и да се Мићи Орловићу, тада звезди телевизијског водитељства, родио син, али – црнче.

Откад је код нас почела гужва, тамо негде од деведесет прве године минулог века, "летња шема" у новинама је постепено нестала, да би се тек сада почела враћати. Јер, догађаји су минулу деценију и по један другог престизали и просто нас затрпавали. Није било трена за предах, нити смо, почесто, знали где се налазимо.

Повратак летње шеме у новинама добар је знак. Могуће да су на помолу стабилнија и мирнија времена.