Звездано за Матанићевог „Звиздана“

Кан- И док се броје сати до доделе „Златне палме“ и свечаног затварања главног такмичарског програма 68. Канског фестивала, протеклог иначе у знаку доминације француских филмова и неке врсте „локалпатриотизма“, одлуке жирија паралелног такмичарског програма „Известан поглед“ већ су познате.

 Жири којим је председавала глумица и редитељка Изабела Роселини за најбољи филм овог програма прогласила је „Овнове“ исландског редитеља Гримура Хаконарсона, дирљиву причу о узгајивачима оваца, два брата која не разговарају већ 40 година, али деле велику љубав према животињама о којима брину, док је Награду жирија доделио хрватском филму „Звиздан“ Далибора Матанића, снимљеном у мањинској копродукцији са Словенијом и Србијом (Ненад Дукић и Мирослав Миша Могоровић).

Матанић се на церемонији доделе награде, у друштву Изабеле Роселини, захвалио својој продуценткињи Анкици Јурић Тилић, својој супрузи и будућој ћеркици коју ће ускоро добити, а Хрватски аудиовизуелни центар (ХАВЦ) убрзо потом је издао саопштење под насловом „ Звиздан наградом обасјао Кан“, подсећајући да се овакав успех хрватској кинематографијуи није догодио у последњих 39 година.

 У својој изјави продуценткиња Анкица Јурић Тилић истакла је „ова награда значајна нама као екипи филма, Хрватској уопште и ХАВЦ-у, јер то невероватан успех. После овог идемо у Пулу, а рачунамо да ће међународна каријера филма бити успешна јер је Кан један од највећих фестивала на свету“. Огласио се и Хрвоје Хрибар, вишегодишњи успешни челник ХАВЦ-а и филмски редитељ („Што је мушкарац са брковима“). „Далибор, Анкица и Тихана и читава њихова филмска дружина снимили су чудесан филм. Захваљујем свима који умеју да кажу „да“ и признају моћ талента, а ова је награда баш такво велико „да“. Хвала свима који су веровали у хрватски филмски систем и свима који су га градили, ово је још један потсетник да је „да“ најлепша реч хрватског језика...“, изјавио је Хрибар.

 Матанићев „Звиздан“ је већ после премијере добио добре реакције критике која је овај филм оценила као успешно изведен триптих о забрањеној љубави. Љубавни парови из 1991. , 2001. и 2011. године на разне начине су онемогућавани да остваре своју љубав иза чега заправо стоји историја два суседна села – хрватског и српског, оптерећена сукобима, нетрпељивошћу и нетолеранцијом. Сваки од три филма у филму има другачије друштвено политичко окружење, али је емоција иста, као и жеља да се превазиђе националност и пронађе човек и љубав... У филму снимљеном иначе на локацијама у Книну и околини, уз хрватске глумце у главним улогама – Тихану Лазовић и Горана Марковића, малу, али запажену улогу баке у првој причи има и наша славна Мира Бањац, која се заједно са филмском екипом пре седам дана поклонила у Театру Дебиси...

 Од такмичарских филмова у програму „Известан поглед“, запажени су и награђени још и јапански филм „На другој страни“ Кјошија Куросаве којем је припала награда за најбољу режију, „Благо“ румунског редитеља Корнелиу Порумбоја ( и овај филм је откупио Игор Станковић за приказивање у Србији и региону), као и индијски филм „Масан“ Нираџа Гајвана и ирански „Нахид“ Иде Панахандех, којима је равноправно припала награда за најбољи дебитантски филм.

 Јуче су уручене и награде жирија Фипресци и Екуменског жирија. Критичари (Фипресци) су своју главну награду уручили мађарском дебитанту Ласлу Немешу за изванредан филм „Шаулов син“, који и иначе важи за једног од најозбиљнијих кандидата за главне награде, док је Екуменски жири једногласно за најбољи прогласио филм „Моја мајка“ италијанског маестра Нанија Моретија...

 У последња два такмичарска дана виђен је и врло дирљив француски филм „Долина мртвих“ Жилијема Никлуа, са изванредним глумачким паром – Изабел Ипер и Жераром Депардијеом који је последњи пут глумио заједно пре 35 година. Никлу у свом филму, снимљеном иначе у митским пределима чувене америчке Долине мртвих, портретише некадашњи брачни пар којима је заједнички син пре самоубиства оставио писма у којима им заказује поновни сусрет, што је добар увод за развој деликатне студије карактера. Никлуов филм осваја добро написаном причом и изврсном глумом Иперове и Депардијеа, али се на плану режије није истакао...

 Неки велики утисак није оставио ни мексички филм „Хроника“ Мајкла Франка, снимљен на енглеском језику са америчким глумцима и Тимом Ротом у улози болничара који се брине о пацијентима у термалној фази, склапајући са њима снажна пријатељства... Иако бомбастично најављиван, ни британски „Магбет“ Џастина Курцела, са Марион Котијар и изврсним Мајклом Фасбендером, није претерано фасцинирао иако му не спорим могућност уласка на листу награђених на 68. Кану.

 Највећи фестивалски „хит“ покушао је ове године у Кану да направи Гаспар Ное са својим 3-Д порно филмом „Љубав“ (ван конкуренције), али му то баш и није пошло за руком. Ноеов „арт-порно“ је прилично досадна прича о америчком редитељу у Паризу који обожава Кубрика, не жели да снима филмове са крвљу и знојем, али се упушта у страствени, појачано еротски и крајње деструктиван однос са наркоманком из суседства о којој постаје зависан. Експлицитне сцене секса, пенис у гро плану и све оно што уз то иде, чак ни 3-Д формат није успео да начини незаборавним. Аутор култног филма „Отпозади“ ( са Моником Белучи и Винсентом Каселом) и солидног трилера „Улазак у празнину“, постаје тематски заглављен...

 Још мало па ће се знати какве су одлуке жирија предвођеног браћом Коен, али и жирија за доделу „Златне камере“ за најбољи дебитантски филм, којим председава француска глумица Сабин Азема. У прилично јакој конкуренцији од 17 филмова, нашао се и дебитантски српски филм „Панама“ Павла Вучковића који је у Кану високо оцењен, али по свему судећи неће имати велике шансе.И у овој конкуренцији је Немешов „Шаулов син“, па ако га изоставе Коенови Сабин Азема сигурно неће...

Овогодишњи Кански фестивал ускоро ће бити завршен, онако како је и започео – француским филмом. За затварање фестивала одабран је дугометражни документарни филм „Лед и небо“ француског аутора Лика Жакеа, са којим фестивал жели да скрене пажњу на глобално загревање Земље...