Како опстати у армији медиокритета

Како опстати у цивилизацији чији је основни циљ да произведе армију медиокритета, без обзира на ниво образовања и класну припадност, којом би онда могла да управља шачица оних који држе све полуге поменутог друштва – од финансијских и привредних, до војних и образовних?

Да ли је уопште могуће постати „херој радничке класе” у времену у којем та класа, практично, више и не постоји као јединствено тело? Изгубила се у неприродном, али наметнутом, мешању са такозваном средњом или чиновничком класом претворивши и једну и другу у пуку полугу владавине политичких моћника, милијардера сумњиве прошлости, тајкуна, мангупа свих фела...

Како се извући из жабокречине у којој опстајемо од тренутка када долазимо на свет, до часа када са њега одлазимо? Све су то питања која је у композицији „Херој радничке класе” поставио покојни „Битлс” Џон Ленон.

Визионарство Ленона (1940–1980) данас је очевидније него икада. Цео образовни систем, посебно на Западу, створио је праву армију људи са универзитетским дипломама који радни век проводе по канцеларијама бавећи се бесмисленом папирологијом, уместо да знање које су стекли током школовања употребе за побољшање сопствених живота, а преко тога и живота милиона других.

Само мали број високошколаца данас ради оно што им је прави задатак, а то је да се баве истраживачким пословима, и то у оним областима које су годинама изучавали. Већина осталих претворена је у обичне шрафове у корпоративној машинерији и послушнике који отаљавају своје дневне послове с једином жељом да се, напредовањем у каријери, домогну већих плата.

Цео процес претварања у беспоговорног послушника почиње од најранијег детињства: „Од тренутка када си рођен терају те да се осећаш малим. Тако што ти не дају времена ни за шта, уместо да ти га свог пруже. Док бол не постане неиздржљив, не осећаш ништа. А онда, после двадесет година малтретирања и заплашивања од тебе очекују да се посветиш каријери. Када више не можеш да функционишеш јер си толико застрашен”.

Али ту је и класичан мамац: „Још увек има места на врху, убеђују те. Али прво мораш да научиш да се смешиш док убијаш. Ако заиста желиш да будеш попут оних на врху”.

Композиција „Херој радничке класе” рађена је у класичном дилановском маниру, само са гитаром, неколико акорда и вокалом. То јој је дало посебну упечатљивост и учинило је прикладном за извођење на сваком месту и у сваком тренутку. Многи је сматрају за најбоље Леноново дело уз легендарну „Imagine”.

У овој песми Ленон се у својим размишљањима и даље ослања на класну свест радништва и његову скривену снагу. Али, рекло би се – узалуд. Чак и повремене буне потлачених и искоришћених, које букну у различитим деловима света, брзо се окончају преусмеравањем њиховог значења на пуке изразе национализма или јаловог опозиционог деловања.

Бити раднички херој, упркос Леноновим позивима, није више нешто што би повукло масе... До неке нове, истинске социјалне револуције...

----------------------------------

Херој радничке класе

Од тренутка када си рођен терају те да се осећаш малим

Тако што ти не дају времена, уместо да ти га свог пруже

Док бол не постане неиздржљив, не осећаш ништа

Треба бити херој радничке класе

Повређују те код куће, ударају у школи

Мрзе те ако си паметан, а презиру ако си глуп

Док не полудиш, не уклапаш се у њихова правила

Треба бити херој радничке класе.

И после двадесет година малтретирања и заплашивања

Очекују од тебе да се посветиш каријери

Када више не можеш да функционишеш јер си толико застрашен

Треба бити херој радничке класе.

Дрогирају те религијом, сексом и телевизијом

А ти мислиш да си паметан, слободан, и изван класа

А, у ствари, и даље си, колико ја могу да видим, само проклети сељак

Треба бити херој радничке класе

Још увек има места на врху, убеђују те

Али прво мораш да научиш да се смешиш док убијаш

Ако заиста желиш да будеш попут оних на врху

Треба бити херој радничке класе

А ако стварно желиш да постанеш херој, следи ме

А ако стварно желиш да постанеш херој, следи ме