„Мађарски рецепт” за националне мањине

Националне мањине могле би бити заступљене у парламенту уколико прође идеја Социјалдемократске странке да на нивоу портпарола учествују расправи, али без права да утичу на избор и смену владе. Овај предлог, који припрема СДС, свакако ће бити једна од тема акционог тима српског парламента који ће се бавити реформом политичког система и одлучити хоће ли он постати део новог изборног законодавства. Али идеју странке Бориса Тадића, међутим, нису баш добро оценили сами представници националних мањина.

Јанко Веселиновић, који је на челу тима СДС-а за израду ових аката, рекао је за „Политику” да ће у склопу измена изборног законодавства СДС предложити и нов начин заступљености националних мањина, јер „по садашњем, од 18 националних мањина, само Мађари, Бошњаци и Албанци имају своје представнике у парламенту”.

– По нашем моделу, а сличан постоји у Мађарској, националне мањине биле би заступљене преко портпарола. Портпароли би присуствовали свим седницама парламента, могли би да дискутују о свим питањима важним за националне мањине, а таква су практично сва, али не би могли да учествују у одлучивању, не би утицали на избор и смену владе. Портпароли би могли бити председници националних савета националних мањина, јер су они већ прошли изборе и већинском вољом својих сународника изабрани на ту функцију – објашњава Веселиновић.

Овај предлог СДС-а, судећи по првим реакцијама, није наишао на одушевљење оних националних, бар не код оних који су бројчано најзаступљенији у Србији и који годинама имају своје посланике у парламенту.

Балинт Пастор, шеф посланичке групе Савеза војвођанских Мађара, каже да заступљеност припадника националних мањина у Скупштини Србије треба да буде једна од најбитнијих тема акционог тима парламента који ће се бавити реформом политичког система. Пастор истиче: „Може се повести расправа и о евентуалним гарантованим местима за припаднике националних мањина, али би о томе требало узети мишљење бројчано мањих националних заједница, пошто све организоване националне мањине имају националне савете. Ако нешто предлажемо, ред је да питамо и оне на које се то и односи.”

Петар Кунтић, председник Демократског савеза Хрвата у Војводини, који је у неколико скупштинских сазива, па и у претходном, био посланик тако што је изабран на листи Демократске странке, идеју о портпаролима сматра неприхватљивом. Кунтић каже: „ДХС у Војводини већ дуже од десет година упорно инсистира на спровођењу Споразума између Хрватске и бивше државе Србије и Црне Горе, чија је правна наследница Србија. Посебно бих апострофирао члан девет, који омогућава гарантована места припадницима националних мањина у парламенту. Хрватска је одавно испунила обавезу из тог споразума, а Србија све време налази разлоге зашто то не испуњава, позивајући се при томе на природни праг који је дефинисан изборним законом. Предлог Јанка Веселиновића није у духу овог споразума, а ми инсистирамо на њему, с обзиром на то да су све политичке опције у Хрватској за његово спровођење. Сигуран сам да ће власт Српске напредне странке ићи у том правцу приликом израде изборног закона, а ми смо свој предлог изборног закона званично упутили председницима Скупштине Србије, Владе Србије и свим ресорним скупштинским одборима.”

Мујо Муковић, председник Бошњачке народне странке, који је посланик у српском парламенту изабран на листи СНС-а, каже да није видео Веселиновићев предлог да би могао децидирано да га коментарише, али сматра да „аутохтоне странке националних мањина које живе на одређеном простору Србије треба адекватно да буду заступљене у парламенту”. Муковић мисли да портпароли нису адекватно решење и додаје: „Грађани бошњачке, мађарске, албанске и других националних мањина, који су озбиљно политички организовани, треба да имају своје представнике у парламенту, а да ли ће они бити директно изабрани са својих мањинских листа, или у коалицији са странкама већинског народа, мање је битно. Природни праг је добро решење, а једина дилема коју ја имам јесте око смањења броја посланика, које начелно подржавам. ”

----------------------------------

Природни праг би остао

Мађари, Бошњаци и Албанци увек су имали своје посланике, па и у оном првом вишестраначком сазиву, када се бирало по већинском изборном систему (гласа се за конкретног човека). Када је изборни систем промењен у пропорционални, пре свега када је уведен природни праг за националне мањине, који је и сада на снази, партије националних мањина су још лакше улазиле у парламент. Већина њих сматра да је овај систем, по коме је за једног посланика у парламенту потребно око 14.000 гласова, сасвим добар. Овај природни праг остао би и по моделу који припрема СДС, каже Јанко Веселиновић, за бројчано веће националне мањине које на изборима могу да пређу цензус, а портпароле би имале бројчано мање националне мањине.