Колико су грађани ЕУ уморни од проширења

На изјаву премијера Александра Вучића да су грађани Србије „уморни од стрпљења”, представници европских земаља не одговарају да су њихови грађани уморни од проширења.

Штавише, управо су челници оних земаља које спадају међу чланице ЕУ чије је јавно мњење најмање наклоњено пријему нових чланица у Унију – Аустрије и Италије – иницирали недавну бриселску конференцију „Пријатељи Србије”, с циљем убрзања европског пута Србије и окупили представнике свих 28 земаља ЕУ.

Само 25 одсто Аустријанаца, према истраживању Евробарометра, који мери расположење у свим државама чланицама, рађеном у пролеће 2014, сматра да у ЕУ треба примати нове чланице. С друге стране, 33 одсто Италијана је за процес проширења. Додуше, Аустрија, Италија и Кипар су једине земље у којима је од јесени 2013. до пролећа прошле године противљење значајније опало. На пример, у Италији је противљење било чак 59 одсто, а лане је опало на 44 одсто.

Према истраживању Евробарометра, у односу на јесен претпрошле године, лане је забележен благи пад противљења даљем ширењу ЕУ, а подршка је иста – 37 одсто. Иако се противљење смањило и износи 49 одсто, оно је и даље веће од подршке.

Истовремено, највеће противљење проширењу забележено је у Немачкој и Француској.

Како објаснити ову противречност – да популарност проширењу међу Европљанима није богзна каква, а да се њихови политичари, који морају да воде рачуна о подршци бирача, ипак залажу за даљу интеграцију у ЕУ? Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику, каже да управо политичари увек морају да сагледају ширу слику и да покажу зрелост. „Не могу се сви политички потези стално поводити за јавним мњењем”, истиче Јоксимовићева, додајући да ни у Србији много шта не би било изводљиво уколико би се само гледало шта мисли јавно мњење.

И тамошњи политичари, наравно, врло воде рачуна о томе какве поруке шаљу. Сетимо се само поруке Жан Клод Јункера, председника Европске комисије, када је при преузимању мандата рекао да се следећи круг проширења неће десити у следећих пет година. Јоксимовићева наглашава да је то била порука намењена домаћем јавном мњењу, а да је као својеврсни баланс уследио бриселски самит, да се све учини да земље западног Балкана буду спремне за будуће проширење.

Став ЕК да у наредних пет година неће бити пријема нових чланица заправо одговара расположењу грађана ЕУ према проширењу, будући да се удео грађана у ЕУ који су против проширења повећао. Рецимо, у 2006. години износио је 42 одсто.

У Стратегији проширења, из октобра прошле године, Брисел је навео три стратешке тачке проширења: прво, чини Европу сигурнијим местом, друго, помаже квалитету живота и треће – већа Европа, јача Европа.

Иако европски политичари воде рачуна и о томе како ће проћи на следећим изборима, ипак треба рећи, како указује наша саговорница, да проширење није приоритетно питање око којег ће се њихови грађани изјашњавати.

Огромна је разлика између земаља које су део еврозоне, које су већински (56 одсто) против даљег проширења, што је, додуше, пад у односу на 2013, када је 60 одсто испитаника из држава еврозоне било против проширења.

Замор од проширења највећи је код најстаријих чланица Уније. Тамо је страх најизраженији, с обзиром на економску снагу земаља које би да се придруже и, самим тим, највећи број миграната који као циљну тачку управо имају те земље. Неке околности не иду им наруку – економска криза која се десила Грчкој, али и, потенцијално, веома економски ослабљени регион западног Балкана.

Грађани ЕУ то подједнако препознају као неку врсту опасности за будуће функционисање ЕУ. Наравно да то препознају и политичари, али, с друге стране, схватају да је брига о безбедносном пројекту ЕУ, како каже Јоксимовићева, јача и важнија од свега.

То је, на известан начин, недавно у Београду потврдио и Карл Билт, бивши шведски премијер и шеф дипломатије, када је изјавио да у Европској унији никада није постојао изражен ентузијазам за пријем нових чланова, али да се никада није догодило да стабилна европска демократија која куца на врата за пријем буде одбијена.

У земљама ЕУ које нису део еврозоне већина се залаже за проширење ЕУ (у 2014. 47 одсто је било за, а 37 против, док је у 2013. 49 одсто било за, а 39 одсто против).

Заправо, нове чланице ЕУ показују више ентузијазма за даља проширења. Румуни, Литванци и Хрвати највише се залажу за даље ширење ЕУ. Тим поводом, Јоксимовић објашњава да је то тако зато што су те земље прошле кроз читав процес, знају где су раније биле и какве су погодности пуноправног чланства, па виде колико је важан процес проширења за сваку државу чланицу, али и за ЕУ као целину.