Колико вреди ратнички стаж

Крагујевац – Учесници рата са југа Србије изгурали су своје. После вишемесечних протеста, држава им је платила за боравак на ратиштима бивше Југославије и Космету, мада су министарства одбране и правде та давања дефинисала као социјалну помоћ. То исто сада траже и Крагујевчани. Овде је, наиме, пре три дана почео попис ратних ветерана и ратних војних инвалида из ратова од 1991. до 1999. године.

До сада се Удружењу ратних војних инвалида пријавило око 3.000 учесника рата из Крагујевца, углавном оних који су били на вуковарском ратишту. У овом удружењу се процењује да их у целој Шумадији има око 30.000, а због великог интересовања попис је продужен до 30. марта ове године.

– Кад су могле колеге из Прокупља, што не бисмо и ми. Не знам хоћемо ли ишта добити, али смо решили да евидентирамо све. Могу да се пријаве они који су на ратишту били до 19. маја 1992, када се ЈНА званично повукла, као и сви који су били на Космету. Довољно је само да приложе оверену фотокопију војне књижице и личне карте – каже у изјави за „Политику” Радиша Миливојевић, председник Удружења ратних војних инвалиде Србије.

Миливојевић каже да су учесници рата добили своје војничке плате и ратничке дневнице, али, како напомиње, само „за осам сати радног времена”.

– Многи су провели непроспаване ноћи на ратишту, а један дан, колико знам, траје 24 сата. Ми тражимо да нам се плати све, и оних неевидентираних 16 сати.

Попис крагујевачких ратних ветерана почео је без посебног обавештења и значајније медијске најаве, па су многи учесници рата из овог града збуњени. Питају се да ли и под којим условима могу да се пријаве, али и колико „све то има смисла”. Кажу да би им, с обзиром на финансијску ситуацију, сваки динар добродошао, али додају да им цела та прича „отвара још незацељене ране”.

– Узећу, ако буду давали, али се питам колико све то има смисла покретати после готово двадесет година. Проживео сам што сам проживео и не бих волео поново тога да се присећам. Муку и страхоте кроз које сам прошао на вуковарском ратишту нико не може да ми да плати. То нема цену – каже Бранко Врућинић, заменик команданта дивизиона 155. артиљеријског пука.

Миливојевић, председник Удружења ратних војних инвалида Србије, каже да Крагујевац није једини град у коме је, после Прокупља, започет попис учесника рата. Он тврди да се „дигла цела Србија” и напомиње да се исти процес одвија у Сремској Митровици, Краљеву, Чачку...