Војнички пасуљ и „Земљо моја” за Дан младости

Мирис војничког пасуља из врелог казана шири се кафанским двориштем којим одјекује песма „Са Овчара и Каблара”. Оркестар и гости не штеде гласне жице, надмећући се ко ће бити гласнији, док се они који тек пристижу клањају југословенској застави са петокраком на улазу. „Највећи син народа и народности СФРЈ” са фотографија које су свуда унаоколо „посматра” како се у кафани „Корчагин” у Београду прославља његов рођендан.

Слику весеља употпуњује ордење на прсима првобораца који су за столовима окружени млађим поштоваоцима друге Југославије и њеног маршала. Са учесницима НОР-а омладина се односи са највећим поштовањем, уступа им столице, приноси пиће и цигарете...

Од посетилаца окупљених у дворишту и оних у унутрашњости ресторана могао би да се построји читав батаљон другарица и другова. Већина их је и ове године остала верна традицији, па је после посете Кући цвећа дошла тамо где се за карираним столњацима негује сећање на Јосипа Броза.

– У „Корчагину” се сваког дана окупљају људи који поштују Тита и државу којом је владао. Али Дан младости је нешто посебно. Никада није толико бучно, пуно и радосно. Оно што нас охрабрује јесте да је овде и све већи број младих. Наравно, ни учесници НОР-а, ни ветерани ЈНА не пропуштају забаву. Овде се са њима 25. маја срећу и гости из бивших република наше велике и лепе заједничке државе – каже нам Момир Марушић, представник Удружења за неговање традиције „Павле Корчагин”. 

(Фото Дарко Ћирков)

У дворишту сваки разговор престаје када оркестар почне да свира „По шумама и горама”. Песма надјачава причу, па нас домаћин уводи у кафану. Тамо тонове композиције о четама партизана са звучника замењује мирнодопска мелодија „Земљо моја”. Уз глас Исмете Крвавац, припрема се храна која ће бити послужена после пасуља, а предњачи роштиљ.

На зидовима нема места ни за шпенадлу – све је прекривено сликама маршала, његове родне куће у Кумровцу, Титових највернијих другова и пратилаца, партизана... Ту су и униформе, а на полицама доминирају бисте.

– Много тога су нам покрали, али исто толико сувенира донесу највернији гости. Бивши војници ЈНА су нам поклонили чак 40 шињела, али су многи нестали. На овај дан ипак никада ништа не буде украдено, нико се не усуђује да то уради кад се слави овакав празник, рођендан онога под којим се знао ред. Ко се не би постидео да тако нешто учини док овде организујемо слет и док се свечано предаје штафета. И та церемонија спада у обичаје којих се придржавамо сваке године – дочарава Марушић.

-------------------------------------------------

Дражина слика у комшилуку

Момир Марушић каже да се посетиоци „Корчагина” много не обазиру на рехабилитацију Драгољуба Михаиловића, али да изгледа да је присталицама четничког вође веома стало да оставе поруку да је њихов командант сада формално неосуђиван за издају.

– Ето пре два-три дана су нам ту, на оближњем зиду, нацртали његову слику – сведочи Марушић уз осмех.

------------------------------------------------

(Фото Дарко Ћирков)

-----------------------------------------

Ветерани не заборављају жртве

Међу ветеранима који су редовни гости прославе Дана младости у „Корчагину” срели смо и Зденка Дупланчића, некадашњег припадника Прве пролетерске ударне бригаде, а данас председника секције бораца те јединице.

– Коме од нас бораца не би било драго да се овако слави Титов рођендан. Али уз песму, јело и пиће никада не треба заборавити кроз шта смо све прошли у том рату, колико смо гладовали, били жедни и тужни, колико је другова изгинуло, какву смо силу дотукли, наравно уз помоћ Руса. Каквим смо жртвама дошли до тога да постанемо четврта војна сила... То данас мало младих зна – опомиње Дупланчић.