Држава немоћна да одбрани сељаке

Да систем противградне заштите у Србији не функционише могли смо се поново уверити приликом града и обилних падавина који су последњих дана захватили нашу земљу и нанели огромне штете уништавајући усеве, малињаке, воћњаке… У неким од укупно око 1.600 противградних станица гађани су градоносни облаци, али ефекта није било, у појединим станицама није било довољно ракета, а у другима стрелаца који би испаљивали муницију.

– Са противградном заштитом касни се више од месец дана, а разлог је неажурност државе у потписивању уговора са стрелцима. Чекали смо да 30 одсто територије Србије погоди град и направи милионске штете да би се неко сетио да потпише уговор са стрелцима. Конкретно, у нашој општини у 15 противградних станица потписани су уговори са стрелцима пре недељу дана, иако сезона одбране од града треба да почне 15. априла, док су у три станице људи одбили да потпишу уговоре по цени коју им надлежни дају за овај посао – каже за „Политику” Мирослав Алексић, председник општине Трстеник.

Општина Трстеник сама је купила 58 ракета, иако по закону нема право на то, што је чинила и последње три године, и дотирала разлику у примањима стрелаца. Ова локална самоуправа је давала стрелцима исту суму новца коју су добијали од државе како би посао био обављен.

– Заштита од града је заиста посао државе, а не наш, али не можемо ништа да не радимо, као држава, док страдају усеви наших грађана. Зато смо поново купили ракете и сада са залихама од претходне године имамо укупно стотинак пројектила – објашњава Алексић.

Да ли је то довољно, зависиће од временских прилика, јер некада се не испали ни једна, а понекад се деси да се у два дана потроши толика количина ракета, истиче први човек трстеничке општине.

– Држава мора да одвоји паре за противградну заштиту, будући да од тога што смо уштедели на ракетама и новцу за стрелце имамо далеко већу штету у бруто друштвеном производу, јер држава неће имати шта да прода и извезе пошто је град уништио малињаке и воћњаке – истиче Алексић.

Због чега немамо стрелце и ракете који би бранили људе и пољопривредна добра од града и зашто се касни са противградном заштитом? Главни разлог за то је новац, кажу у Сектору за ванредне ситуације МУП-а Србије. Али, проблем је и у подели надлежности по којој област противградне заштите од 2011. године покрива овај сектор, али не и стрелце јер њих ангажује – Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ). То практично значи да је МУП задужен за обезбеђивање ракета и исплату плата 211 запослених који су из РХМЗ-а прешли у МУП, али не и за обезбеђивање људи који ће испаљивати ракете.

– Још у фебруару смо упозорили на проблем са ангажовањем стрелаца, јер је државни ревизор при контроли РХМЗ-а закључио да ова институција не може да исплаћује стрелце, пошто не постоји закон о противградној заштити. Такође, ни локалне самоуправе из истог разлога више не могу да финансијски помажу куповину ракета и ангажовање стрелаца. На седници Републичког штаба за ванредне ситуације средином фебруара тражили смо да се нађе решење како би се овај проблем премостио. Такође, тада смо тражили од Министарства финансија да се обезбеди новац за противградне ракете – објашњава за „Политику” Предраг Марић, начелник Сектора за ванредне ситуације.

Због свега тога каснило се и са почетком противградне сезоне, али је у међувремену МУП успео да набави 3.000 ракета, па сада са залихама од претходне године има укупно 7.000 пројектила.

– Почели смо њихову дистрибуцију, али и ту је било проблема, јер РХМЗ није добио новац за ангажовање стрелаца, а ракете могу да се испоруче тек када стрелци прођу лекарски преглед.  У међувремену је и новац за стрелце делимично обезбеђен – објашњава Марић.

Нико не може да процени колико ће трајати 7.000 ракета, јер то зависи од градоносних дана, а прошле године, на пример, таквих дана било је 60.

Колико се плаћају стрелци и да ли је РХМЗ добио довољно пара за њихово привремено запошљавање, потражили смо одговор од надлежних у овој институцији. Њихов одговор био је да се за сва питања у вези с проитвградном заштитом обратимо МУП-у, јер је она у њиховој надлежности.

У наредних десетак дана у скупштинској процедури требало би да се нађу предлози закона о одбрани од града и закона о министарствима, а када буду усвојени коначно ће се увести ред у област противградне одбране, која треба да буде враћена под надлежност РХМЗ-а, каже Предраг Марић.

– Законом о одбрани од града биће дефинисан начин прикупљања средстава за набавку ракета – наводи Марић.

--------------------------------------------------

Ко надокнађује штету

Штету која настаје од елементарних непогода, у које је укључен и град, требало би да надокнади држава. По речима Предрага Марића, комисије задужене за процену штете већ су на терену, а затим се захтеви упућују владиној Комисији за накнаду штете од елементарних непогода. Да ли се штета надокнађује у пуном износу и колико је захтева до сада стигло и колико је исплаћено, покушали смо да сазнамо у поменутој комисији, али одговоре до закључења овог броја нашег листа нисмо добили.

Алармантно је и то што мало ко осигурава своју имовину од елементарних непогода, поготово од града. Приликом мајских поплава прошле године, према подацима владине Канцеларије за обнову и помоћ поплављенима, утврђено је да је свега 16 одсто предузећа било осигурано од ове врсте оштећења, а само два одсто становника.

--------------------------------------------------

Изнад Голупца испаљено 160 ракета

– На градоносни облак изнад Голупца у недељу испаљено је више од 160 ракета, али он је био толики да нису могле ништа да учине – објашњава Предраг Марић, додајући да су противградне ракете делотворне у 70 одсто случајева.