Низак шећер не штити од инфаркта

Још једна медицинска теорија је опасно пољуљана: настојања дијабетичара да одржавају врло ниске вредности шећера у крви неће смањити ризик од болести срца. Крајем прошле недеље у америчким медијима објављено је прво саопштење савезне студије Акорд, чији су истраживачи доказали да врло ниске вредности шећера чак могу да повећају ризик од инфаркта. Деценијама су научници веровали да особе са дијабетесом, уколико буду одржавале вредности шећера у крви у оквиру ниских и нормалних вредности, неће бити изложене високом ризику да умру од срчаних болести. После објављивања резултата истраживања, које је обухватило више од 10.000 средовечних и старијих особа (у просеку старих 62 године) са дијабетесом типа два, од кога просечно болују око 10 година, ова теорија доведена је у питање.

У главној групи испитаника код којих су вредности гликозираног хемоглобина одржаване на 6,5 и мање испоставило се да има више оних који су се суочили са смртоносним срчаним обољењима, него у контролној групи која је гликозирани хемоглобин држала на вредности од седам. Научници који су радили ову студију препоручили су, међутим, дијабетичарима да терапију никако не смеју да мењају на своју руку, него претходно треба да се консултују са својим лекарима. Пацијентима који су се годинама борили да испуне лекарске захтеве – путем дијета и терапије која је некада подразумевала и четири, пет давања инсулина на дан, проверавање шећера од седам до осам пута дневно, а неки су носили и инсулинске пумпе – биће тешко објаснити да и нису морали да буду тако ревносни, признају истраживачи. Показало се да је већа стопа смртности због срчаних обољења код пацијената који су се највише трудили да свој шећер у крви одрже на ниским вредностима. Ипак су добро поступали, јер није оповргнута медицинска тврдња да ниске вредности шећера чувају пацијента од болести бубрега, слепила и могућих ампутација због дијабетског стопала.

Суочени са овим изненађујућим резултатима научници су позвали медицинске експерте да одговоре на питање који је најбољи начин лечења болести која погађа 21 милион Американаца. Дијабетес је у данашње време оно што је куга била у средњем веку: незаустављиво се шири и од њега у овом часу болује око 230 милиона људи широм света, а сваке секунде једна особа умре због последица шећерне болести. Процењује се да ће се број дијабетичара до 2025. године удвостручити – тада ће их бити већ између 370 и 400 милиона.

Професора др Небојшу Лалића, ендокринолога и председника Републичке стручне комисије за дијабетес, замолили смо да за „Политику” објасни поруку и значај ове студије.

– Порука студије Акорд, која је дефинитивно важна и значајна, јесте да снижавање нивоа гликозираног хемоглобина не може бити бесконачно и некритичко. Регулисање шећера је деликатна клацкалица. Ми смо се деценијама борили са хипергликемијом, дакле, са високим вредностима шећера у крви, али је сада опасност препозната и у хипогликемијским, ниским вредностима. Најважнија порука јесте да се ниво шећера мора одржавати и контролисати. Резултати ове студије никако не могу да буду изговор да пацијенти не контролишу ниво шећера или да буде девалвирана идеја о контролисаном шећеру – објашњава др Лалић.

Професор Лалић објашњава како ниске вредности угрожавају срце: кад пада шећер, смањује се исхрањеност срца и мозга. Али и високе вредности гликозираног хемоглобина нису ништа мање опасне, јер високи шећер у дужим етапама угрожава и оштећује крвне судове и мозак. Зато је, како каже наш саговорник, најважнији циљ дијабетолога добра регулација шећера. Професор Лалић каже да је, као и сваки лекар, врло задовољан кад види да његов пацијент одржава гликозирани хемоглобин на вредности од седам, јер је таквих у Србији мање од 50 одсто, али ни у свету није боље.

Код нас од шећерне болести, по подацима професора др Небојше Лалића, ендокринолога и председника Републичке стручне комисије за дијабетес, болује између 400.000 и 500.000 особа, па је и Србија такође, суочена са епидемијом шећерне болести. Пет одсто житеља наше земље има дијабетес типа два и по томе се не разликујемо се од држава у окружењу. Према нашим локалним проценама, на једну особу која се лечи и узима терапију, долази још једна особа са дијабетесом, јер је реч о врло подмуклој болести, која дуго не даје видљиве симптоме.