Европски сан мора да се мења

Европска унија је на раст десничарских, конзервативних и антиевропских покрета у земљама чланицама све до пре неки дан гледала као на изоловане инциденте који су задесили поједине чланице. После неколико важних политичких догађаја широм ЕУ, уследио је тренутак када је Брисел приморан да јавно проговори о непријатној теми, за коју је мислио да никада неће морати да је разматра – редефинисању односа са чланицама.

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини је у Риму јасно рекла да су председнички избори у Пољској, локални и регионални у Шпанији и ситуација у Грчкој и Великој Британији разлози да ЕУ поново размисли о својом концепту „ако жели да сачува пројекат својих очева”. „Сви ови примери на различите начине показују да европски сан морамо да променимо ако желимо да опстане”, рекла је Могеринијева.

Слично виђење јуче је поновио и премијер Италије Матео Ренци: „Ветрови Пољске, Шпаније и Грчке не дувају у истом правцу, али нам указују на то да Европа треба да се промени.” Они нису споменули Мађарску, али је чињеница да Бриселу бунтовни карактер премијера Виктора Орбана већ задаје много проблема.

А британски премијер Дејвид Камерон јуче је самоуверено, после недавне велике изборне победе, председнику Европске комисије Жан-Клоду Јункеру рекао да је Великој Британији потребан нови споразум и да се морају преиспитати везе Лондона с Бриселом. Британски премијер планира да до краја 2017. распише референдум о чланству у ЕУ и, како је рекао, намерава да до тада преиспита улогу своје земље у ЕУ. Камерон је раније најавио да се залаже за останак у реформисаној ЕУ, али да ништа неће искључити ако не буде било промена које тражи. Како је пренео Ројтерс, Јункер је на ове захтеве одговорио рекавши да жели да постигне „фер договор за Британију” и да за то тражи „помоћ”, а двојица званичника су се договорила да и убудуће разговарају како би пронашли решење. Све у свему – ништа.

Камерон идуће недеље креће у дипломатску офанзиву, у којој намерава да прво посети престонице Данске, Холандије, Француске, Пољске и Немачке, а потом и остале лидере земаља чланица ЕУ и да им изнесе своје мишљење о неопходности реформисања ЕУ. Он ће већ крајем јуна на састанку Европског савета изнети детаљан план реформи.

Пре него што Брисел одговори на овај план, мораће да узме у обзир растуће незадовољство и у другим државама и понуди решење које би системски одговорило на захтеве за јачање националних интереса. Ако то буде неки нови сан о уједињеној Европи, он ће морати да буде много заводљивији како би одржао на окупу све државе. Ако не буде такав, онда ће се престонице руководити заједничким интересима и можда формирати савезе, попут острва у ЕУ.

На примеру Пољске то изгледа овако: обећања праведније расподеле богатства, због чега је нови пољски председник добио гласове сиромашних слојева пољског друштва, нису оно што брине Брисел. Спољна политика конзервативца Анджеја Дуде је тај хладни ветар који дува према Бриселу. Иако би могли да буду задовољни његовим антируским ставом и залагањем да се помогне Украјини, „европској влади” парају уши најаве јачања националних интереса, премештање фокуса са развоја односа са Бриселом на решавање економских питања, и то на начин који директно руши бриселску администрацију. Странка права и правде, чији је члан нови пољски председник, а лидер Јарослав Качињски, који ће се на јесен кандидовати за премијера, залаже се за сузбијање страног власништва у банкарском сектору, подржава конверзију хипотека изражених у швајцарским францима у пољске злоте и увођење нових пореза банкама. Све оно чиме је мађарски премијер Виктор Орбан већ довољно уздрмао Брисел. Зато је било горке озбиљности у шаљивом тону којим се Јункер на скупу „Источног партнерства” у Риги пре неколико дана обратио Орбану речима: „Здраво, диктаторе!” Новинари су констатовали да је био најрасположенији и да је хтео да релаксира атмосферу. Али када се поброје сви сукоби ЕУ са Будимпештом, јасно је да је у тој шали пројектована слика мађарског премијера управо онако како га виде у Бриселу. Орбан је покренуо реформе правосуђа, медија и привреде, које опозиција и међународна заједница критикују, Европска комисија пажљиво прочешљава његов енергетски споразум са Русијом, сваки пут оштро реагује када Орбан затражи поновно увођење смртне казне, иако је то противно европском праву, а не свиђа им се ни што се противи намери Брисела да се терет прилива миграната у ЕУ равно распореди на сваку чланицу према одређеним квотама.

Све у свему, иако је Федерика Могерини у свом говору рекла да 65 година након проглашења Шумановог предлога за нови облик организације држава у Европи будућност ЕУ не може бити препуштена сукобу између проевропских снага и евроскептика, изгледа да за сада не постоји начин да се задовоље поједине земље чланице, а да то што би им било дато не поткопа структуру ЕУ.