Обећане повишице појеле би уштеде од отпуштања

Премијер Александар Вучић пре два дана је истакао како ретко даје обећања, али да ће пре краја године пензије бити повећане. У неколико наврата претходно је изјавио да ће у августу са Међународним монетарним фондом (ММФ) отворити разговоре о повећању личних примања грађана и пeнзионера. Рaчунице, међутим, показују да, уколико се плате и пензије повећају симболично за два до три одсто, да ће то у потпуности појести очекиване уштеде које ће бити остварене рационализацијом јавног сектора.

Према очекивању потпредседнице владе и министарке државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички до краја године број запослених у јавној управи требало би да буде мањи за 14.078. Од тога би, према њеној рачуници, 5.000 људи требало да оде у пензију, док би осталих 9.078 требало да добије отказ.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да ће се смањењем броја запослених за 14.078 људи у јавној управи уштедети 12 милијарди динара. У укупној маси зарада, реч је о трајној уштеди од око три одсто.

– Уколико плате буду повећане за два, три одсто то ће у потпуности поништити све ефекте рационализације јавне управе у овој години. У том смислу то би био корак уназад – каже Арсић.

Додатно, трајно ће се повећати и расходи за пензије.

Када је о смањењу броја запослених у јавном сектору реч, Арсић каже да је то корак у добром правцу и да је врло близу циља који је пред Србију поставио Међународни монетарни фонд (ММФ). Јер, према меморандуму, који су наши државни званичници потписали са Фондом, број запослених у државној управи ове године требало би да буде мањи за пет одсто. Актуелни план министарке смањује број запослених у јавној управи за нешто мање од три одсто. Неколико ствари је, према Арсићевој оцени ишло наруку министарки Удовички.

– Од почетка године расходи за зараде у буџету су реално мањи за 13 одсто. На смањењу плата остварене су уштеде од просечно девет процената, јер оне зараде мање од 25.000 нису биле смањене. Остатак чине уштеде по основу већег природног одлива крајем прошле године. Због рестриктивног пензионог закона, већи број људи је лане отишао у пензију. Такође, смањен је минули рад, али је доста уштеђено дисциплинованијом исплатом накнада, награда и прековременог рада. Јер, било је случајева раније да су директори својим миљеницима максимално писали прековремени рад – каже Арсић.

И у Фискалном савету оцењују да је рационализација јавне управе на добром путу и близу циљева које је поставио ММФ. Рачунице Фискалног савета показивале су да ће ове године из државне управе морати да се отпусти од 10.000 до 15.000 запослених, док би исто толики број људи требало да оде у пензију. Ипак, природни одлив ове године биће нешто мањи, али је добро то што су расходи за зараде смањени по другим основама.

Економиста Љубомир Маџар се нада да се премијерово обећање неће испунити, јер би тај потез истопио све уштеде остварене смањењем броја запослених за око 14.000.

– Мислим да се премијер залетео и да је обећао нешто што највероватније неће моћи да оствари. Реална нада може да буде да ће народ до јесени заборавити оно што је сада обећано. Јер, чак и да су фискални токови кренули онако повољно како премијер то нама жели да представи то је недовољно да растућу путању јавног дуга обори надоле. И најповољнија краткорочна побољшања, чак иако су трајна, а могло би се испоставити и да су случајна, далеко су од оног што је циљ трогодишњег аранжмана са ММФ-ом – а то је смањење удела државних дуговања. Мислим да званичници Фонда ни пијани неће пристати на повећање плата и пензија – сматра Маџар.