Obećane povišice pojele bi uštede od otpuštanja

Premijer Aleksandar Vučić pre dva dana je istakao kako retko daje obećanja, ali da će pre kraja godine penzije biti povećane. U nekoliko navrata prethodno je izjavio da će u avgustu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) otvoriti razgovore o povećanju ličnih primanja građana i penzionera. Računice, međutim, pokazuju da, ukoliko se plate i penzije povećaju simbolično za dva do tri odsto, da će to u potpunosti pojesti očekivane uštede koje će biti ostvarene racionalizacijom javnog sektora.

Prema očekivanju potpredsednice vlade i ministarke državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički do kraja godine broj zaposlenih u javnoj upravi trebalo bi da bude manji za 14.078. Od toga bi, prema njenoj računici, 5.000 ljudi trebalo da ode u penziju, dok bi ostalih 9.078 trebalo da dobije otkaz.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da će se smanjenjem broja zaposlenih za 14.078 ljudi u javnoj upravi uštedeti 12 milijardi dinara. U ukupnoj masi zarada, reč je o trajnoj uštedi od oko tri odsto.

– Ukoliko plate budu povećane za dva, tri odsto to će u potpunosti poništiti sve efekte racionalizacije javne uprave u ovoj godini. U tom smislu to bi bio korak unazad – kaže Arsić.

Dodatno, trajno će se povećati i rashodi za penzije.

Kada je o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru reč, Arsić kaže da je to korak u dobrom pravcu i da je vrlo blizu cilja koji je pred Srbiju postavio Međunarodni monetarni fond (MMF). Jer, prema memorandumu, koji su naši državni zvaničnici potpisali sa Fondom, broj zaposlenih u državnoj upravi ove godine trebalo bi da bude manji za pet odsto. Aktuelni plan ministarke smanjuje broj zaposlenih u javnoj upravi za nešto manje od tri odsto. Nekoliko stvari je, prema Arsićevoj oceni išlo naruku ministarki Udovički.

– Od početka godine rashodi za zarade u budžetu su realno manji za 13 odsto. Na smanjenju plata ostvarene su uštede od prosečno devet procenata, jer one zarade manje od 25.000 nisu bile smanjene. Ostatak čine uštede po osnovu većeg prirodnog odliva krajem prošle godine. Zbog restriktivnog penzionog zakona, veći broj ljudi je lane otišao u penziju. Takođe, smanjen je minuli rad, ali je dosta ušteđeno disciplinovanijom isplatom naknada, nagrada i prekovremenog rada. Jer, bilo je slučajeva ranije da su direktori svojim miljenicima maksimalno pisali prekovremeni rad – kaže Arsić.

I u Fiskalnom savetu ocenjuju da je racionalizacija javne uprave na dobrom putu i blizu ciljeva koje je postavio MMF. Računice Fiskalnog saveta pokazivale su da će ove godine iz državne uprave morati da se otpusti od 10.000 do 15.000 zaposlenih, dok bi isto toliki broj ljudi trebalo da ode u penziju. Ipak, prirodni odliv ove godine biće nešto manji, ali je dobro to što su rashodi za zarade smanjeni po drugim osnovama.

Ekonomista Ljubomir Madžar se nada da se premijerovo obećanje neće ispuniti, jer bi taj potez istopio sve uštede ostvarene smanjenjem broja zaposlenih za oko 14.000.

– Mislim da se premijer zaleteo i da je obećao nešto što najverovatnije neće moći da ostvari. Realna nada može da bude da će narod do jeseni zaboraviti ono što je sada obećano. Jer, čak i da su fiskalni tokovi krenuli onako povoljno kako premijer to nama želi da predstavi to je nedovoljno da rastuću putanju javnog duga obori nadole. I najpovoljnija kratkoročna poboljšanja, čak iako su trajna, a moglo bi se ispostaviti i da su slučajna, daleko su od onog što je cilj trogodišnjeg aranžmana sa MMF-om – a to je smanjenje udela državnih dugovanja. Mislim da zvaničnici Fonda ni pijani neće pristati na povećanje plata i penzija – smatra Madžar.