Треба нам и ЕУ и Русија и САД

Заиста је апсурдно да је данас Србији, која није члан Европске уније, више стало до очувања принципа и вредности на којима почива ЕУ него неким појединим чланицама ЕУ. Ја сам, ипак, уверен да ће право однети победу над силом и да ће Србија наставити свој природни пут ка Европи, али и продужити свој пут ка Русији и ка САД – каже др Ненад Поповић, шеф економског тима Владе Србије за Косово и Метохију, коме је јуче додељено признање под називом „Најевропљанин 2007. у области економије” за посебан допринос бржој интеграцији Србије у европске и међународне токове.

– Само јака Србија, са изванредним односима са свим земљама, биће просперитетна – каже добитник ове престижне награде Европског покрета у Србији у разговору за наш лист.

Како читате ово признање ЕПУС-а ако се зна став Демократске странке Србије, којој припадате, да није прихватљив споразум са ЕУ упоредо са слањем њене мисије на Космет?

Та награда апсолутно није у вези са тим ставом. А награду сам схватио као признање за принципијелност, доследну политику и постигнуте резултате у раду. Увек сам се борио за модерну, поштовану и развијену Србију, на принципима међусобног уважавања и поштовања међународног права и правде. Ми се боримо за очување тих принципа и вредности на којима и јесте саграђена данашња Европа.

У Русији имате хуманитарни фонд „Славјански”, у Србији сте оснивач Српско-америчког центра и Источноевропског центра. Дакле, имате добре везе на свим странама света. Којој страни Србија сада треба да се приклони, односно има ли ЕУ алтернативу?

Најважније је да Србија треба да има изванредне односе и са Русијом и са ЕУ и са САД. Србија данас није против Европе нити је икада била у историји.

Питам за алтернативу...?

Ја бих рекао: поштовање територијалног интегритета и суверенитета и поштовање међународног права немају алтернативу.

Овдашња јавност највише вас познаје по ангажману у економском тиму Владе Србије. Може ли Косово, у случају да једнострано прогласи независност, бити и економски независно од Србије?

Са економског аспекта, независно Косово било би апсолутно неодрживо. Доказ за то је, рецимо, данашња ситуација у покрајини, где је 60 процената становништва незапослено, а од тог процента највећи део су млади испод 35 година. Данас се на Косову производи три пута мање енергије него до 1990. године, рестрикције су свакодневне. Практично, фабрике не могу да раде или раде са 20 или 30 одсто капацитета у односу на оно што је било некада и нема ниједне директне стране инвестиције и никад их неће бити, уколико дође до незаконитог проглашења независности. Суштина је да сви инвеститори желе да имају правну сигурност за свој капитал. Косово то не пружа, а независно Косово то апсолутно не би пружало.