„Соларни” стамбени кредити

Стамбени кредити у Србији су као „соларни”: најпре морате да дате паре на сунце, а онда, евентуално, добијете кредит. Трошкови за куповину стана, посебно у Београду, заиста су папрено скупи. Њих прати компликована процедура, тесни рокови али и велики издаци. Када се подвуче црта дође се до цифре од најмање седам и по хиљада евра, које треба „изложити сунцу”, пре него што се и помисли да се закорачи у банку и затражи кредит од 60.000 евра. Стога и не чуди да је у Србији до сада одобрено само 33.000 стамбених зајмова. Другачије речено, тек два одсто запослених одлучило се за овај вид куповине некретнина.

Дакле, за двособан стан од 60.000 евра у неком од престоничних насеља потребно је минимално учешће од пет одсто, односно 3.000 евра, за кредит уз субвенцију државе. Рок отплате је максималних 30 година. Месечна рата, са променљивом каматом од 6,97 одсто, износила би 301, 50 евра. Последњих пет година клијент плаћа држави 200 евра месечно.  

Једна од најкрупнијих ставки при оваквом задуживању јесте провизија за осигурање кредита код Националне корпорације од 2,5 одсто (1.125 евра). Ова стопа иначе зависи од такозваног ЛТВ рација (однос износа кредита банке и купопродајне цене некретнине која се купује и ставља под хипотеку помножен са 100). То значи да она може бити и нижа, ако је вредност хипотеке виша. Клијент у том случају плаћа 1,5 одсто (675 евра). Фиксна провизија Националне корпорације за осигурање стамбених кредита је 30 евра.

Обраду кредитног захтева банке наплаћују од 0,5 одсто (225 евра) до 1,5 одсто (675 евра). Трошкови процене непокретности стају од 100 до 150 евра. Овера уговора у суду износи до 25.000 динара (око 300 евра). Упис хипотеке у земљишне књиге се плаћа 8.000 динара (око 96 евра). Годишња премија полисе осигурања непокретности кошта 2.000 динара (око 24 евра). Извештај Кредитног бироа је 205 динара (2,5 евра).

Али, ту није крај. Будући да банке исплаћују кредите по средњем курсу НБС, курсну разлику по правилу надокнађује купац. Она у овом тренутку није мала и за поменути пример износи око 800 евра, јер је због политичке нестабилности евро скочио, што се одразило на разлику између средњег и продајног курса. Не треба заборавити ни провизију агенцији за некретнине од три одсто (1.800 евра).

Кредити у швајцарским францима, који су веома популарни, што потврђује чињеница да они чине 40 одсто одобрених стамбених зајмова у Србији, доносе нешто мању месечну рату (око 297 евра, са каматом од 5,78 процената), нешто једноставнију процедуру и мање папирологије, али и веће трошкове обраде захтева. Минимално учешће износи 6.000 евра, курсна разлика је знатно виша, а осигурање кредита код Националне корпорације износи 3,95 одсто (2.132 евра).

Било како било, судећи према ономе што се недавно могло чути на округлом столу у „Хајату”, посвећеном стамбеним кредитима, ускоро не би требало очекивати појефтињење ових зајмова. То потврђује и Мирослав Ребић, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке, који сматра да су, пре свега, овдашње каматне стопе конкурентне у односу на земље из окружења. На пример, непроменљива каматна стопа на стамбене кредите у овој банци износи 6,5 процената, док је у Словенији 6,8 одсто.

– Даље кретање каматних стопа зависи од мера НБС, конкуренције и од промена еурибора, који је тренутно у лаком паду – каже Ребић.

Банкари се слажу да би рокови за одобрење кредита, под условом да купци доставе комплетну документацију, могли да буду краћи. Тренутно се чека у просеку по месец дана, а на субвенционисане кредите у појединим случајевима и по два месеца, углавном због спорости судова и катастра. Али то је, поручују банкари, ипак брига државе.

Стамбени кредити у Србији представљају тек три одсто друштвеног производа, што је далеко испод просека у региону (Бугарска седам процената, а Хрватска и Мађарска 12 одсто), па простора за њихов развој и побољшање услова има напретек. Међутим, поставља се питање ко ће моћи да конкурише с обзиром на то да вртоглави раст цена станова не прати повећање плата.