Живот изнад свих снова

Француска глумица, сценаристкиња и редитељка Емануел Берко (Париз, 1967) доживела је тријумф на 68. Канском фестивалу. Овогодишњи фестивал почео је њеним друштвено ангажованим филмом „Главу горе” који потписује као сценаристкиња и редитељка, а завршио се уручењем награде за најбољу глумицу према одлуци жирија предвођеног браћом Коен.

Емануел Берко ту своју глумачку „палму”, освојену за улогу француском филму „Мој краљ” редитељке Мајвен, равноправно дели с америчком глумицом Руни Маром (за улогу у филму „Керол” Тода Хајнеса), што је на сцени Театра Лимијер прокоментарисала речима: „Осећам радост дељења ове награде с другом глумицом, јер је мало превелика за мене да је сама носим. Живот може да иде даље од сна, али вечерас мој живот отишао даље од свих мојих снова!”

Да ли је овогодишњи Кан у знаку Емануел Берко?

Ха, па може се тако рећи, иако је то чиста случајност. Имати свој филм у Кану и бити глумица у туђем филму који се такмичи на фестивалу, заиста је нешто што се готово никада не дешава.

Вама је припала част да филмом „Главу горе” свечано започнете 68. Кан?

То заиста јесте изузетна част, али је то било и огромно изненађење за мене. Када ми је Тијери Фремо (директор фестивала, прим. аут.) рекао да је филм „Главу горе”, који је и више него социјална драма, одабрао за отварање, помислила сам да је то чудно јер је свечано отварање увек толико гламурозно и с великим светским звездама на црвеном тепиху. Чињеница је да у мом филму игра и велика Катрин Денев и да је Кану увек част да је има, али мој филм је мали, иако не и неважан. Зато сам била и веома дирнута позивом. Више дирнута него поласкана.

Ви сте и вишеструки кански повратник, па ни ваша појава на црвеном тепиху није без значаја?

Моја прва награда у Кану била је за студентски филм „Празници”, мој први дугометражни играни филм „Попустљив” био је приказан у програму „Известан поглед” који тада није био такмичарски, а први пут сам у Театру Лимијер била дочекана аплаузом као косценаристкиња и глумица у Мајвенином филму „Полиција” који је освојио Гран при 2011. Сада је била сасвим другачија ситуација и не могу рећи да ми није пријало што је мој труд и велики рад вреднован на веома леп начин у овој великој филмској породици.

Постали сте равноправни члан ове велике али и престижне међународне филмске породице?

То је важно зато што ми, филмски аутори често радимо сами а у Кану добијете тај осећај припадности породици. Добијате признање породице која је заједно с вама искусила ригорозну селекцију. Зато је тај мали осећај легитимитета изузетно драгоцен.

С колегиницом Мајвен, која је попут вас и глумица и редитељка, поново сарађујете у филму „Мој краљ”, али сада само као глумица. Какав може да буде однос између две жене филмска ствараоца?

Дивим се Мајвенином јединственом, рекла бих уникатном, стилу. Иако се моји и њени филмови међусобно и стилски и естетски разликују, а и начин рада нам је другачији, нас две ипак имамо неке сличности. И једна и друга тежимо реализму и неку врсту задирања у утробу истине. То што ме је замолила да прихватим улогу потчињене жене у филму о страсном и веома деструктивном односу између двоје људи који се воле, значи да је веровала да ја могу да будем дирнута темом и да могу да је следим у њеном трагању за истином.

Ваш партнер у филму је и изванредни Винсент Касел који и сам имао двоструку појаву у Кану?

Винсент има изванредну улогу у „Причи над причама” Матеа Гаронеа и он је без сумње један од раскошно талентованих људи, с богатом и разноврсном интернационалном каријером. Он и ја смо партнери који се добро разумеју и осећају и заједно смо били спремни да одговоримо на Мајвенин приступ и причи и самом филму „Мој краљ” који је екстремно реалистички и готово органски природан. Ми тумачимо ликове који пролазе период од 10 година страсне и бурне везе. Њихова љубав је огромна, али и деструктивна. Они не могу да живе заједно, али су и неспособни да се разиђу, а таквих је случајева ужасавајуће много у стварном животу. Зато је Мајвен инсистирала на максималној реалистичности, инсистирајући да нас двоје импровизујемо дијалоге и тако створимо утисак документарног филма.

У вашем филму „Главу горе” нема импровизација, ви сте с Марсијом Романо написали прецизан сценарио?

Мој систем рада је такав да не крећем у снимање док немам добро написан и детаљан сценарио. Тако је и с филмом „Главу горе” чија је тема малолетничка делинквенција и систем решавања ове проблематике у Француској...

Очигледно да је систем добар, јер су у вашем филму сви ликови добри?

Ово јесте нека врста мог омажа социјалним и домским радницима и судијама за малолетничку делинквенцију. Свима онима који дају своје драгоцене доприносе у процесу извођења делинквентске деце на прави животни пут и који су се дуго борили да систем постане такав да се предност даје образовању, а не слању у затвор. Сама прича јесте делимично била инспирисана мојим ујаком који је дуго радио с таквом децом, али сам ја урадила велика истраживања света и система малолетничког правосуђа, па тек онда села да пишем сценарио.

Тијери Фремо је у неким својим најавама поменуо да овај ваш филм има и политички ангажман? Мислио је на јануарске догађаје у Француској?

Мислим да јесте, вероватно имајући у виду да терористи, извршиоци напада на „Шарли Ебдо”, као делинквентска деца, такође нису имали шансу да добију добро образовање, а о чему мој филм такође говори...

--------------------------------------------------------

Руни Мара: Невероватно сам почаствована

Руни Мара у Кану (Фотодокументација фестивала)

За улогу Терезе у филму „Керол” Тода Хајнеса, рађеном према роману „Цена соли” Патрише Хајсмит, млада америчка глумица Руни Мара, равноправно с Емануел Берко, освојила је канску награду за најбољу глумицу.

У изјави упућеној јавности (награду је уместо ње на сцени примио редитељ), Руни Мара је изразила огромну захвалност члановима канског жирија, додајући да је доживела невероватну част. „Знала сам да је адаптација романа нешто посебно, али оно што је Тод Хајнес начинио са њом, изнад је свега што сам могла да замислим. Рад с Кеј Бланчет као партнерком је заиста био остварење мог великог сна. Радиле смо тешко како бисмо се уверили да ће филм ’Керол’ угледати светлост дана”, изјавила је Рунијева, која је постала позната после улоге у филму „Девојка са тетоважом змаја” 2011. године.