У агенцијама запослено 32.607 људи

Кад би та­бло­и­ди уме­сто ми­ни­стар­ке Ко­ри Удо­вич­ки ре­струк­ту­ри­ра­ли јав­ну упра­ву пр­ва на ли­сти за од­стрел би­ла би ри­ја­ли­ти зве­зда Ива­на Шко­рић. 

Пре­ма пи­са­њу бе­о­град­ске штам­пе, бив­шу во­ди­тељ­ку Пинк те­ле­ви­зи­је, Ми­лу­тин Мр­ко­њић по­ста­вио је на ме­сто пи-ара Аген­ци­је за упра­вља­ње лу­ка­ма. Спор­но је, ка­жу, то што Ива­на ме­сеч­но за­ра­ђу­је 80.000 ди­на­ра, и што не при­ли­чи да пре­по­ру­ка за озби­љан др­жав­ни по­сао бу­де уче­шће у ри­ја­ли­ти про­гра­му. 

Оно што је у це­лој при­чи нај­ви­ше спор­но је шта ће Ива­на Шко­рић у др­жав­ној слу­жби, и шта ће уоп­ште Ср­би­ји, ко­ја ина­че има мо­ре аген­ци­ја, још јед­на та­ква ин­сти­ту­ци­ја. Иако ма­ло ко у Ср­би­ји зна шта је у опи­су по­сла Аген­ци­је за упра­вља­ње лу­ка­ма, та­бло­и­ди пи­шу да се она ба­ви озбиљ­ним пи­та­њи­ма раз­во­ја срп­ских лу­ка и реч­ног са­о­бра­ћа­ја у Ср­би­ји и ши­ре. 

Еко­но­ми­ста Љу­бо­мир Ма­џар ка­же да је у ве­ли­ком бро­ју слу­ча­је­ва Ср­би­ја мо­ра­ла, да би ис­пу­ни­ла кри­те­ри­ју­ме Европ­ске уни­је, да осни­ва по­је­ди­не аген­ци­је. Да ли мо­ра­мо сле­по да по­шту­је­мо пре­по­ру­ке ЕУ и го­ми­ла­мо ад­ми­ни­стра­ци­ју чак и кад нам не тре­ба и шта то го­во­ри о на­шим пре­го­ва­рач­ким спо­соб­но­сти­ма, пи­та­ли смо.  

– Наш пре­го­ва­рач­ки ка­па­ци­тет је објек­тив­но усло­вљен. Ми смо си­ро­ма­шна зе­мља ли­ше­на до­бре еко­ном­ске пер­спек­ти­ве – ка­же Ма­џар.

Он до­да­је да је са­мо реч о прет­по­став­ци да је и ова аген­ци­ја осно­ва­на на ин­си­сти­ра­ње Бри­се­ла, а да Ср­би­ји ко­ја не­ма мо­ре сва­ка­ко не тре­ба ин­сти­ту­ци­ја ко­ја ће се ба­ви­ти по­мор­ским по­сло­ви­ма. Са дру­ге стра­не, на­ше лу­ке су у ло­шем ста­њу.

– Ни ви ни ја са­да не мо­же­мо до кра­ја да раз­би­стри­мо да ли нам је та ин­сти­ту­ци­ја нео­п­ход­на. Али оно што се зна је да сва­ка но­ва власт хо­ће сво­је де­лат­ни­ке да ухле­би, јер сва­ко од њих оче­ку­је да на не­ки на­чин бу­де на­гра­ђен. Аген­ци­је су би­ле по­ли­го­ни за удо­мља­ва­ње пар­тиј­ских ка­дро­ва – ка­же Ма­џар. 

Ша­лу на стра­ну, исти­на је да јед­ном осно­ва­не ин­сти­ту­ци­је те­шко уми­ру. Ита­ли­јан­ско ми­ни­стар­ство ко­ло­ни­ја по­сто­ја­ло је пе­де­се­так го­ди­на на­кон што је Ита­ли­ја из­гу­би­ла сво­ју по­след­њу ко­ло­ни­ју, под­се­ћа Ма­џар.  

Пре­ма по­да­ци­ма Ми­ни­стар­ства др­жав­не упра­ве и ло­кал­не са­мо­у­пра­ве у аген­ци­ја­ма ра­ди око 32.000 љу­ди. На пи­та­ње „По­ли­ти­ке” ко­ли­ко је у њи­ма пре­ко­број­них ни­смо до­би­ли од­го­вор. Оно што је, ме­ђу­тим за­ни­мљи­во, је­сте да је у од­но­су на де­цем­бар 2013. на кра­ју 2014. го­ди­не број за­по­сле­них у њи­ма сма­њен за око 1.700 љу­ди. Сма­ње­ње бро­ја аген­ци­ја, а са­мим тим и њи­хо­вих чи­нов­ни­ка, де­жур­на је те­ма го­ди­на­ма, а по­себ­но је би­ла пред из­бо­ре 2012. го­ди­не. Та­да се го­во­ри­ло да има­мо више од 130 ра­зних аген­ци­ја, на­ја­вљи­ва­но је да ће њи­хов број би­ти пре­по­ло­вљен, па и ви­ше од то­га. Епи­лог – са­да има­мо 98 аген­ци­ја.

Број рад­ни­ка по­ве­ћа­ле су, у ме­ђу­вре­ме­ну, углав­ном не­за­ви­сне ин­сти­ту­ци­је: Др­жав­на ре­ви­зор­ска ин­сти­ту­ци­ја и Аген­ци­ја за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је, на при­мер. По­ве­ре­ник за за­шти­ту рав­но­прав­но­сти, с дру­ге стра­не, зна­чај­но је сма­њио број љу­ди (са 40 на 28). Спор­на аген­ци­ја за упра­вља­ње лу­ка­ма је то­ком 2014. го­ди­не, на при­мер, по­ве­ћа­ла број за­по­сле­них. У Кри­ми­на­ли­стич­ко-по­ли­циј­ској ака­де­ми­ји број за­по­сле­них је зна­чај­но ма­њи (са 361 на 199). У пра­во­суд­ној ака­де­ми­ји, та­ко­ђе.

Број аген­ци­ја на­про­сто за­ви­си од то­га ко­ју де­фи­ни­ци­ју аген­ци­је при­ме­ни­мо. По нај­ши­рој де­фи­ни­ци­ји аген­ци­ја је сва­ка ин­сти­ту­ци­ја у ко­јој се оба­вља­ју не­ка јав­на овла­шће­ња, а ко­ја ни­је ми­ни­стар­ство, об­ја­шња­ва­ју у Ми­ни­стар­ству др­жав­не упра­ве и ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. На­ја­вљу­ју и то да ће ове и це­ле сле­де­ће го­ди­не, уз по­др­шку Европ­ске уни­је и Свет­ске бан­ке, ра­ди­ти на функ­ци­о­нал­ним ана­ли­за­ма, ко­је ће об­у­хва­ти­ти и све об­ли­ке аген­ци­ја, без об­зи­ра на њи­хов ста­тус. Све то ка­ко би се утвр­ди­ла оправ­да­ност њи­хо­ве уло­ге и ме­ста у си­сте­му, про­бле­ми у ор­га­ни­за­ци­о­ним об­ли­ци­ма, од­но­си­ма са ми­ни­стар­стви­ма, од­го­вор­но­сти, ста­ту­су за­по­сле­них, укљу­чу­ју­ћи и пла­те.

– Про­блем ко­ји му­чи јав­ност и по­ре­ске об­ве­зни­ке пре све­га ле­жи у чи­ње­ни­ци да за­по­сле­ни у не­ким од ових аген­ци­ја има­ју да­ле­ко ве­ће пла­те од за­по­сле­них у др­жав­ној упра­ви, а да је њи­хо­ва од­го­вор­ност, ка­ко ин­сти­ту­ци­о­нал­на, та­ко и ин­ди­ви­ду­ал­на ве­о­ма упит­на и про­ве­ра­ва се са­мо про­фор­ме – ка­жу у овом ми­ни­стар­ству.

Ка­ко смо до­шли до то­га да су пла­те за­по­сле­них у овим аген­ци­ја­ма да­ле­ко ве­ће од ми­ни­стар­ских? Док у ми­ни­стар­стви­ма, на при­мер, ва­же стро­ги про­пи­си у обла­сти др­жав­не упра­ве, на ове аген­ци­је при­ме­њу­ју се оп­шти про­пи­си о ра­ду. У тој чи­ње­ни­ци ле­жи од­го­вор на пи­та­ње ка­ко је мо­гу­ће да су пла­те ди­рек­то­ра тих аген­ци­ја да­ле­ко ве­ће од пред­сед­ни­ко­ве, пре­ми­је­ро­ве или ми­ни­стар­ске за­ра­де. По ва­же­ћим про­пи­си­ма, кад је о за­по­шља­ва­њу ка­дро­ва реч, ди­рек­тор не­ке од тих аген­ци­ја има ве­ћа овла­шће­ња од ми­ни­стра. До рад­не књи­жи­це у ми­ни­стар­ству мно­го је те­же до­ћи не­го у аген­ци­ји ко­ја је под кон­тро­лом над­ле­жног ми­ни­стра. Да би не­ко до­шао до рад­ног ме­ста у вла­ди ипак про­ла­зи не­ку вр­сту кон­кур­са.