U agencijama zaposleno 32.607 ljudi

Kad bi ta­blo­i­di ume­sto mi­ni­star­ke Ko­ri Udo­vič­ki re­struk­tu­ri­ra­li jav­nu upra­vu pr­va na li­sti za od­strel bi­la bi ri­ja­li­ti zve­zda Iva­na Ško­rić. 

Pre­ma pi­sa­nju be­o­grad­ske štam­pe, biv­šu vo­di­telj­ku Pink te­le­vi­zi­je, Mi­lu­tin Mr­ko­njić po­sta­vio je na me­sto pi-ara Agen­ci­je za upra­vlja­nje lu­ka­ma. Spor­no je, ka­žu, to što Iva­na me­seč­no za­ra­đu­je 80.000 di­na­ra, i što ne pri­li­či da pre­po­ru­ka za ozbi­ljan dr­žav­ni po­sao bu­de uče­šće u ri­ja­li­ti pro­gra­mu. 

Ono što je u ce­loj pri­či naj­vi­še spor­no je šta će Iva­na Ško­rić u dr­žav­noj slu­žbi, i šta će uop­šte Sr­bi­ji, ko­ja ina­če ima mo­re agen­ci­ja, još jed­na ta­kva in­sti­tu­ci­ja. Iako ma­lo ko u Sr­bi­ji zna šta je u opi­su po­sla Agen­ci­je za upra­vlja­nje lu­ka­ma, ta­blo­i­di pi­šu da se ona ba­vi ozbilj­nim pi­ta­nji­ma raz­vo­ja srp­skih lu­ka i reč­nog sa­o­bra­ća­ja u Sr­bi­ji i ši­re. 

Eko­no­mi­sta Lju­bo­mir Ma­džar ka­že da je u ve­li­kom bro­ju slu­ča­je­va Sr­bi­ja mo­ra­la, da bi is­pu­ni­la kri­te­ri­ju­me Evrop­ske uni­je, da osni­va po­je­di­ne agen­ci­je. Da li mo­ra­mo sle­po da po­štu­je­mo pre­po­ru­ke EU i go­mi­la­mo ad­mi­ni­stra­ci­ju čak i kad nam ne tre­ba i šta to go­vo­ri o na­šim pre­go­va­rač­kim spo­sob­no­sti­ma, pi­ta­li smo.  

– Naš pre­go­va­rač­ki ka­pa­ci­tet je objek­tiv­no uslo­vljen. Mi smo si­ro­ma­šna ze­mlja li­še­na do­bre eko­nom­ske per­spek­ti­ve – ka­že Ma­džar.

On do­da­je da je sa­mo reč o pret­po­stav­ci da je i ova agen­ci­ja osno­va­na na in­si­sti­ra­nje Bri­se­la, a da Sr­bi­ji ko­ja ne­ma mo­re sva­ka­ko ne tre­ba in­sti­tu­ci­ja ko­ja će se ba­vi­ti po­mor­skim po­slo­vi­ma. Sa dru­ge stra­ne, na­še lu­ke su u lo­šem sta­nju.

– Ni vi ni ja sa­da ne mo­že­mo do kra­ja da raz­bi­stri­mo da li nam je ta in­sti­tu­ci­ja neo­p­hod­na. Ali ono što se zna je da sva­ka no­va vlast ho­će svo­je de­lat­ni­ke da uhle­bi, jer sva­ko od njih oče­ku­je da na ne­ki na­čin bu­de na­gra­đen. Agen­ci­je su bi­le po­li­go­ni za udo­mlja­va­nje par­tij­skih ka­dro­va – ka­že Ma­džar. 

Ša­lu na stra­nu, isti­na je da jed­nom osno­va­ne in­sti­tu­ci­je te­ško umi­ru. Ita­li­jan­sko mi­ni­star­stvo ko­lo­ni­ja po­sto­ja­lo je pe­de­se­tak go­di­na na­kon što je Ita­li­ja iz­gu­bi­la svo­ju po­sled­nju ko­lo­ni­ju, pod­se­ća Ma­džar.  

Pre­ma po­da­ci­ma Mi­ni­star­stva dr­žav­ne upra­ve i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve u agen­ci­ja­ma ra­di oko 32.000 lju­di. Na pi­ta­nje „Po­li­ti­ke” ko­li­ko je u nji­ma pre­ko­broj­nih ni­smo do­bi­li od­go­vor. Ono što je, me­đu­tim za­ni­mlji­vo, je­ste da je u od­no­su na de­cem­bar 2013. na kra­ju 2014. go­di­ne broj za­po­sle­nih u nji­ma sma­njen za oko 1.700 lju­di. Sma­nje­nje bro­ja agen­ci­ja, a sa­mim tim i nji­ho­vih či­nov­ni­ka, de­žur­na je te­ma go­di­na­ma, a po­seb­no je bi­la pred iz­bo­re 2012. go­di­ne. Ta­da se go­vo­ri­lo da ima­mo više od 130 ra­znih agen­ci­ja, na­ja­vlji­va­no je da će nji­hov broj bi­ti pre­po­lo­vljen, pa i vi­še od to­ga. Epi­log – sa­da ima­mo 98 agen­ci­ja.

Broj rad­ni­ka po­ve­ća­le su, u me­đu­vre­me­nu, uglav­nom ne­za­vi­sne in­sti­tu­ci­je: Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja i Agen­ci­ja za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je, na pri­mer. Po­ve­re­nik za za­šti­tu rav­no­prav­no­sti, s dru­ge stra­ne, zna­čaj­no je sma­njio broj lju­di (sa 40 na 28). Spor­na agen­ci­ja za upra­vlja­nje lu­ka­ma je to­kom 2014. go­di­ne, na pri­mer, po­ve­ća­la broj za­po­sle­nih. U Kri­mi­na­li­stič­ko-po­li­cij­skoj aka­de­mi­ji broj za­po­sle­nih je zna­čaj­no ma­nji (sa 361 na 199). U pra­vo­sud­noj aka­de­mi­ji, ta­ko­đe.

Broj agen­ci­ja na­pro­sto za­vi­si od to­ga ko­ju de­fi­ni­ci­ju agen­ci­je pri­me­ni­mo. Po naj­ši­roj de­fi­ni­ci­ji agen­ci­ja je sva­ka in­sti­tu­ci­ja u ko­joj se oba­vlja­ju ne­ka jav­na ovla­šće­nja, a ko­ja ni­je mi­ni­star­stvo, ob­ja­šnja­va­ju u Mi­ni­star­stvu dr­žav­ne upra­ve i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Na­ja­vlju­ju i to da će ove i ce­le sle­de­će go­di­ne, uz po­dr­šku Evrop­ske uni­je i Svet­ske ban­ke, ra­di­ti na funk­ci­o­nal­nim ana­li­za­ma, ko­je će ob­u­hva­ti­ti i sve ob­li­ke agen­ci­ja, bez ob­zi­ra na nji­hov sta­tus. Sve to ka­ko bi se utvr­di­la oprav­da­nost nji­ho­ve ulo­ge i me­sta u si­ste­mu, pro­ble­mi u or­ga­ni­za­ci­o­nim ob­li­ci­ma, od­no­si­ma sa mi­ni­star­stvi­ma, od­go­vor­no­sti, sta­tu­su za­po­sle­nih, uklju­ču­ju­ći i pla­te.

– Pro­blem ko­ji mu­či jav­nost i po­re­ske ob­ve­zni­ke pre sve­ga le­ži u či­nje­ni­ci da za­po­sle­ni u ne­kim od ovih agen­ci­ja ima­ju da­le­ko ve­će pla­te od za­po­sle­nih u dr­žav­noj upra­vi, a da je nji­ho­va od­go­vor­nost, ka­ko in­sti­tu­ci­o­nal­na, ta­ko i in­di­vi­du­al­na ve­o­ma upit­na i pro­ve­ra­va se sa­mo pro­for­me – ka­žu u ovom mi­ni­star­stvu.

Ka­ko smo do­šli do to­ga da su pla­te za­po­sle­nih u ovim agen­ci­ja­ma da­le­ko ve­će od mi­ni­star­skih? Dok u mi­ni­star­stvi­ma, na pri­mer, va­že stro­gi pro­pi­si u obla­sti dr­žav­ne upra­ve, na ove agen­ci­je pri­me­nju­ju se op­šti pro­pi­si o ra­du. U toj či­nje­ni­ci le­ži od­go­vor na pi­ta­nje ka­ko je mo­gu­će da su pla­te di­rek­to­ra tih agen­ci­ja da­le­ko ve­će od pred­sed­ni­ko­ve, pre­mi­je­ro­ve ili mi­ni­star­ske za­ra­de. Po va­že­ćim pro­pi­si­ma, kad je o za­po­šlja­va­nju ka­dro­va reč, di­rek­tor ne­ke od tih agen­ci­ja ima ve­ća ovla­šće­nja od mi­ni­stra. Do rad­ne knji­ži­ce u mi­ni­star­stvu mno­go je te­že do­ći ne­go u agen­ci­ji ko­ja je pod kon­tro­lom nad­le­žnog mi­ni­stra. Da bi ne­ko do­šao do rad­nog me­sta u vla­di ipak pro­la­zi ne­ku vr­stu kon­kur­sa.