Орбан европски бунтовник

У време када британски премијер Дејвид Камерон тражи редефинисање оснивачког уговора Европске уније, то јест специјалне услове за Велику Британију како би Британце убедио да на будућем референдуму гласају за останак Острва у ЕУ, председник Европске комисије Жан-Клод Јункер љутито најављује да би са Мађарском могло да дође до „развода”. Зашто Брисел „прети” Мађарској разводом ако му је већ толико стало да Британија из заједнице не оде сама? Управо зато што Брисел сада мора да покаже иницијативу и тврд став којим се чува постојећи Лисабонски уговор.

Повод за најаву бракоразводне парнице између ЕУ и Мађарске поново је смртна казна, коју је мађарски премијер Виктор Орбан пре нешто више од две недеље помињао као меру која би могла да буде враћена у мађарско законодавство, упркос томе што је у ЕУ забрањена.

„Ако Мађарска жели да уведе смртну казну, то ће бити довољан разлог да се разиђемо. Разлог за развод! Једно од мојих политичких уверења јесте да смртна казна не треба да постоји. Било коме ко уведе смртну казну није место у ЕУ”, истакао је Јункер у понедељак.

Узрок „трвења” између Орбана и ЕУ много је дубљи. Толико дубок да је недавно Јункер, пред новинарима док им је прилазио мађарски премијер, на самиту у Риги рекао: „А, ево нам диктатора! Здраво, диктаторе!” Британски „Телеграф” је тада констатовао да су Орбанови односи с лидерима ЕУ у последње време затегнути због његових блиских веза с Русијом.

Расправа о смртној казни коју је Орбан покренуо после убиства једног младог радника у киоску на југу Мађарске тек је један од спорова који оптерећују заједничку будућност Будимпеште и Брисела. При томе, Орбан се заговарањем смртне казне заправо само поиграо с Бриселом, јер добро зна да је за улазак у ЕУ то један од услова, а Мађарска је укинула смртну казну још 1990. године, дакле 14 година пре него што је ушла у ЕУ.

После бурних реакција које су уследиле на његове ставове да би само смртна казна одвратила починиоце од тешких дела, какво је било убиство младића на радном месту, мађарска влада је саопштила да нема намеру да поново уведе смртну казну, а да је питање покренула због јавне дебате о тој теми.

На критике европских парламентараца да би то представљало отворено кршење Европске повеље о људским правима, чија је потписница и Мађарска, Орбан се досетио да расправу пребаци управо на тај терен. У Европском парламенту се заложио за „слободу говора”, односно за право своје земље да расправља о било чему, па макар то била и смртна казна. „Мађарска није потписала никакав уговор о томе шта може да говори, а шта не може”, рекао је тада Орбан. „Ништа није уклесано у камену. То су људски, а не Божји прописи, дакле могу да се мењају. Борићемо се за ту темељну слободу, слободу говора”, узвратио је Орбан.

Уз то је рекао да је спреман да разговара с Бриселом, „иако се неки предлози ЕУ граниче са лудилом”. „Упркос повременим несугласицама са ЕУ, Мађарска не планира да напусти ЕУ ни НАТО. За нас, Мађаре, они су наша породица”, рекао је Орбан.

„Породици” се, међутим, не свиђа што се мађарски премијер залаже за јаку националну државу и што је против дерогирања мађарског судства за рачун неког међународног које би пресуђивало уколико би се национално законодавство показало као препрека будућем трговинском споразуму између САД и ЕУ. Европској комисији се не допада ни споразум о енергетици са Русијом, као ни то што Орбан не жели да прихвата имигранте по новим квотама које поставља Брисел.

Захтев да националне државе имају право у европским институцијама да расправљају о ономе што сматрају важним, а не да само у Брисел „иду по мишљење”, Камерона и Орбана доводи на исту страну. Иако је британски премијер у својој првој дипломатској турнеји за придобијање гласова посетио Холандију, Пољску, Немачку и Француску, свакако да, у великој мери, рачуна управо на Мађарску. Британски „Спектејтор” је недавно приметио да ће се Камерон вероватно окренути Мађарској, која има Орбанову „националну конзервативну владу” и једна је од ретких отворено евроскептичних влада.

Овај лист наводи да већ круже гласине које сугеришу да су њих двојица склопили савез у пружању отпора Жан-Клоду Јункеру, „крунисаном председнику Европске комисије”. Овај лондонски магазин упозорава да Орбан комбинује прилив великих субвенција из Брисела са снажним отпором према федерализацији ЕУ и да ће тај отпор расти када субвенције за коју годину пресуше. Али, мађарски евроскептицизам, верује се, неће никада нарасти до Хегзита (акроним који се користи за могући Мађарски излазака из ЕУ), иако ће упорно тражити редистрибуцију моћи, односно повратак овлашћења са Брисела у националну престоницу.

Одговор на питање шта Мађарску чини необичним евроскептичним партнером у ЕУ овај магазин налази у тези да је главни патрон Орбанове владе немачка канцеларка Ангела Меркел и њена влада. Њена Хришћанскодемократска унија и, нарочито, Хришћанскосоцијална унија Баварске, конзервативна странка десног центра, штите Орбанову странку Фидес као партнера у Европском парламенту у Групи Европске народне партије.