Да ли од вишка лекара боли глава

Велики број студената медицине школоваћемо и ове године, иако је на бироу рада око 2.700 незапослених лекара, а скоро хиљаду доктора спрема се да посао тражи у иностранству. На Медицинском факултету у Београду индекс ће, као и лане, добити 500 студената. Мање-више, исто ће бити и на осталим медицинским факултетима у земљи, јер нису сви још одредили квоте, па ћемо и ове године школовати око 1.500 будућих лекара.

Да ли стварно наша омиљена изрека – да од вишка глава не боли – може и даље безбрижно да се примењује када је реч о масовној производњи лекара, каква влада у Србији током последње деценије? Прошле године Министарство здравља је могло да обезбеди посао за око 600 доктора медицине, док број од 1.500 запослених укључује и медицинске сестре и техничаре.

Упитан зашто у таквим условима не смањимо број студената медицине, декан Mедицинског факултета у Београду професор др Небојша Лалић каже:

– Да бисмо одлучили да ли ће убудуће број уписаних студената остати исти или ће бити мањи, морамо имати пројекцију колико је лекара Србији потребно у годинама које долазе. Они који ће ове године уписати студије медицине тек ће за шест или седам година радити у струци и тешко је предвидети укупну ситуацију.

Иако је у Министарству здравља, по Лалићевим речима, постојала добра воља, ни ове године нису смањене квоте за упис.

– Покушаћемо да то урадимо наредне године, јер је ово осетљива тема. У Хрватској су, рецимо, повећали број уписаних студената медицине јер су констатовали да им недостаје лекара. Разлози за ту одлуку су улазак у Европску унију, али и раније рестрикције броја студената медицине – подсећа др Лалић.

Он је ипак изричит: упркос великом броју незапослених лекара на бироу и несумњивог одласка многих у иностранство, он не би преполовио број студената медицине, што се предлагало у јавности.

– То би био поједностављен, груб потез у једној осетљивој области. Таквим потезом бисмо могли да направимо штету, као што је то урађено у скандинавским земљама, које су после морале да увозе лекаре – објашњава др Лалић.

У Србији не постоји тачан податак о томе колико стварно кошта школовање једног лекара. Они који цене вредност новца то су одавно израчунали.

Шестогодишње основне студије лекара, према подацима Медицинског факултета у Љубљани, коштају 56.600 евра, а специјализација, према подацима лекарске коморе Словеније, још 326.500 евра. Американци то рачунају на следећи начин. Процењују да сваки њихов дипломац кошта 250.000 долара. Дакле, ако увезу само 1.000 дипломираних стручњака у чије школовање нису уложили ни долар, за њих је то профит од 250 милиона долара. За десет година та сума износи невероватних 2,5 милијарди долара!

– Ми немамо званичне податке о томе колико Србију кошта школовање једног лекара. Тешко је проценити колико такво школовање кошта и колико губимо, али верујем да би до тог податка, с смиреним тоном у озбиљној дискусији, морала да дође посебна радна група. Износ садашње школарине ипак није права мера, јер цену одређује и социјални моменат. Ипак настојимо да то за студенте и њихове породице школарина не буде велики терет – наводи декан.