Da li od viška lekara boli glava

Veliki broj studenata medicine školovaćemo i ove godine, iako je na birou rada oko 2.700 nezaposlenih lekara, a skoro hiljadu doktora sprema se da posao traži u inostranstvu. Na Medicinskom fakultetu u Beogradu indeks će, kao i lane, dobiti 500 studenata. Manje-više, isto će biti i na ostalim medicinskim fakultetima u zemlji, jer nisu svi još odredili kvote, pa ćemo i ove godine školovati oko 1.500 budućih lekara.

Da li stvarno naša omiljena izreka – da od viška glava ne boli – može i dalje bezbrižno da se primenjuje kada je reč o masovnoj proizvodnji lekara, kakva vlada u Srbiji tokom poslednje decenije? Prošle godine Ministarstvo zdravlja je moglo da obezbedi posao za oko 600 doktora medicine, dok broj od 1.500 zaposlenih uključuje i medicinske sestre i tehničare.

Upitan zašto u takvim uslovima ne smanjimo broj studenata medicine, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu profesor dr Nebojša Lalić kaže:

– Da bismo odlučili da li će ubuduće broj upisanih studenata ostati isti ili će biti manji, moramo imati projekciju koliko je lekara Srbiji potrebno u godinama koje dolaze. Oni koji će ove godine upisati studije medicine tek će za šest ili sedam godina raditi u struci i teško je predvideti ukupnu situaciju.

Iako je u Ministarstvu zdravlja, po Lalićevim rečima, postojala dobra volja, ni ove godine nisu smanjene kvote za upis.

– Pokušaćemo da to uradimo naredne godine, jer je ovo osetljiva tema. U Hrvatskoj su, recimo, povećali broj upisanih studenata medicine jer su konstatovali da im nedostaje lekara. Razlozi za tu odluku su ulazak u Evropsku uniju, ali i ranije restrikcije broja studenata medicine – podseća dr Lalić.

On je ipak izričit: uprkos velikom broju nezaposlenih lekara na birou i nesumnjivog odlaska mnogih u inostranstvo, on ne bi prepolovio broj studenata medicine, što se predlagalo u javnosti.

– To bi bio pojednostavljen, grub potez u jednoj osetljivoj oblasti. Takvim potezom bismo mogli da napravimo štetu, kao što je to urađeno u skandinavskim zemljama, koje su posle morale da uvoze lekare – objašnjava dr Lalić.

U Srbiji ne postoji tačan podatak o tome koliko stvarno košta školovanje jednog lekara. Oni koji cene vrednost novca to su odavno izračunali.

Šestogodišnje osnovne studije lekara, prema podacima Medicinskog fakulteta u Ljubljani, koštaju 56.600 evra, a specijalizacija, prema podacima lekarske komore Slovenije, još 326.500 evra. Amerikanci to računaju na sledeći način. Procenjuju da svaki njihov diplomac košta 250.000 dolara. Dakle, ako uvezu samo 1.000 diplomiranih stručnjaka u čije školovanje nisu uložili ni dolar, za njih je to profit od 250 miliona dolara. Za deset godina ta suma iznosi neverovatnih 2,5 milijardi dolara!

– Mi nemamo zvanične podatke o tome koliko Srbiju košta školovanje jednog lekara. Teško je proceniti koliko takvo školovanje košta i koliko gubimo, ali verujem da bi do tog podatka, s smirenim tonom u ozbiljnoj diskusiji, morala da dođe posebna radna grupa. Iznos sadašnje školarine ipak nije prava mera, jer cenu određuje i socijalni momenat. Ipak nastojimo da to za studente i njihove porodice školarina ne bude veliki teret – navodi dekan.