Панчево лечи куле-светиље

Панчево – Једини парни светионици на читавом току Дунава кроз Европу, после неколико мањих интервенција, дочекали су да грађевинари поново дођу на ову неприступачну локацију самог ушћа Тамиша у Дунав код Панчева. Пре три године обновљена је лева кула, а сада је на ред дошла и десна, којој ће, на основу старих фотографија, бити реконструисан венац на врху са покривеним терасама и кровна купола. Делимично оштећена жута опека биће надограђена, а делови земљане, каменом озидане подлоге замењени и све то до средине овог месеца.

– Добићемо некадашњи изглед кула светиља и моћи ћемо да кажемо да су њихова зидана тела обновљена и заштићена. Светионици су специфични зато што имају посебно обликовану опеку за коју је Предузеће „Потисје” из Кањиже морало да направи специјалне калупе, а направљен је и специјални малтер. Мало је познато да соларне лампе раде и данас. Величина посла огледа се и у томе да су светионици симбол Панчева и наше интеграције у дунавски ток. Они имају статус споменика културе од изузетног значаја – каже за „Политику” Миодраг Младеновић, директор Завода за заштиту споменика културе у Панчеву.

Кула-светиља је веома мало у Европи, а када се појаве у пару, како је то у Панчеву, онда су заиста права реткост. Одговор на питање, како се десило да баш овде затребају не један већ два светионика, лежи у чињеници да је Панчево имало прометно пристаниште још у 17. веку. Овде су пристизали бродови натоварени житом и пловили даље пут Беча. Касније, товар су били чувено панчевачко пиво и свила, со, цигла и дрвена грађа…

Од 1854. године највише су путовали мештани, редовном паробродском линијом до Београда, а и становници престонице су викендом навраћали у град на Тамишу на пиво, слане переце и музику тамбурица у башту хотела „Слобода”. Почетком прошлог века исправљен је ток Тамиша, и тада су (1909) подигнуте куле – десна на месту званом Ферланд, а лева на Малом Риту, да усмеравају пловила у пристаниште.

Пароброди су давно престали да упловљавају, а куле су напуштене. Друштво им праве једино панчевачки аласи, али и „предузимљиви” мештани, који су поскидали све што се могло чамцима однети. Гранитним плочама из основа кула поплочавана су и нека панчевачка дворишта, нестали су кубици камена, метално степениште, лампа на петролеј…

Град је тек пре петнаестак година почео да брине о њима, а за садашњу обнову из буџета је опредељено 1,3 милиона динара. Послу се придружио и Покрајински секретаријат за културу са 400.000 динара. Покрајина је препознала и потребу да овај део обале Дунава буде и додатно утврђен, па је определио још два милиона динара за израду пројекта обалоутврде.

– Сведоци смо виших нивоа и Дунава и Тамиша, који из године у годину угрожавају обале. Уочено је и да су наши светионици ван своје осе (накривљени). Неопходно је овај проблем санирати, али су због специфичности њихове локације процедуре компликоване. Ове године ћемо комплетирати документацију, како бисмо следеће аплицирали за додатна средства код Фонда „Дунавска стратегија”. Такође, не желимо да посао урадимо, а куле заборавимо, и зато ће бити формирано удружење „Чувари кула”, заљубљеника у Тамиш и Дунав, који ће их надзирати и јављати о евентуалним оштећењима – истиче Миодраг Младеновић.