Pančevo leči kule-svetilje

Pančevo – Jedini parni svetionici na čitavom toku Dunava kroz Evropu, posle nekoliko manjih intervencija, dočekali su da građevinari ponovo dođu na ovu nepristupačnu lokaciju samog ušća Tamiša u Dunav kod Pančeva. Pre tri godine obnovljena je leva kula, a sada je na red došla i desna, kojoj će, na osnovu starih fotografija, biti rekonstruisan venac na vrhu sa pokrivenim terasama i krovna kupola. Delimično oštećena žuta opeka biće nadograđena, a delovi zemljane, kamenom ozidane podloge zamenjeni i sve to do sredine ovog meseca.

– Dobićemo nekadašnji izgled kula svetilja i moći ćemo da kažemo da su njihova zidana tela obnovljena i zaštićena. Svetionici su specifični zato što imaju posebno oblikovanu opeku za koju je Preduzeće „Potisje” iz Kanjiže moralo da napravi specijalne kalupe, a napravljen je i specijalni malter. Malo je poznato da solarne lampe rade i danas. Veličina posla ogleda se i u tome da su svetionici simbol Pančeva i naše integracije u dunavski tok. Oni imaju status spomenika kulture od izuzetnog značaja – kaže za „Politiku” Miodrag Mladenović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Pančevu.

Kula-svetilja je veoma malo u Evropi, a kada se pojave u paru, kako je to u Pančevu, onda su zaista prava retkost. Odgovor na pitanje, kako se desilo da baš ovde zatrebaju ne jedan već dva svetionika, leži u činjenici da je Pančevo imalo prometno pristanište još u 17. veku. Ovde su pristizali brodovi natovareni žitom i plovili dalje put Beča. Kasnije, tovar su bili čuveno pančevačko pivo i svila, so, cigla i drvena građa…

Od 1854. godine najviše su putovali meštani, redovnom parobrodskom linijom do Beograda, a i stanovnici prestonice su vikendom navraćali u grad na Tamišu na pivo, slane perece i muziku tamburica u baštu hotela „Sloboda”. Početkom prošlog veka ispravljen je tok Tamiša, i tada su (1909) podignute kule – desna na mestu zvanom Ferland, a leva na Malom Ritu, da usmeravaju plovila u pristanište.

Parobrodi su davno prestali da uplovljavaju, a kule su napuštene. Društvo im prave jedino pančevački alasi, ali i „preduzimljivi” meštani, koji su poskidali sve što se moglo čamcima odneti. Granitnim pločama iz osnova kula popločavana su i neka pančevačka dvorišta, nestali su kubici kamena, metalno stepenište, lampa na petrolej…

Grad je tek pre petnaestak godina počeo da brine o njima, a za sadašnju obnovu iz budžeta je opredeljeno 1,3 miliona dinara. Poslu se pridružio i Pokrajinski sekretarijat za kulturu sa 400.000 dinara. Pokrajina je prepoznala i potrebu da ovaj deo obale Dunava bude i dodatno utvrđen, pa je opredelio još dva miliona dinara za izradu projekta obaloutvrde.

– Svedoci smo viših nivoa i Dunava i Tamiša, koji iz godine u godinu ugrožavaju obale. Uočeno je i da su naši svetionici van svoje ose (nakrivljeni). Neophodno je ovaj problem sanirati, ali su zbog specifičnosti njihove lokacije procedure komplikovane. Ove godine ćemo kompletirati dokumentaciju, kako bismo sledeće aplicirali za dodatna sredstva kod Fonda „Dunavska strategija”. Takođe, ne želimo da posao uradimo, a kule zaboravimo, i zato će biti formirano udruženje „Čuvari kula”, zaljubljenika u Tamiš i Dunav, koji će ih nadzirati i javljati o eventualnim oštećenjima – ističe Miodrag Mladenović.