„Желвоз” вози низбрдо

Смедерево – Фабрика железничких возила „Желвоз” из Смедерева од почетка јуна нема заштиту од поверилаца, а о њеној судбини нико се још званично није огласио. Нешто више од 300 преосталих радника страхује за своје „парче хлеба”, а бивши радници нашли су се у паници због силних дуговања која фабрика према њима није измирила, иако се на то обавезала када су силом прилика узимали отпремнину. Њима „Желвоз” дугује између 28 и 36 плата. Ни сами, кажу, више не знају тачно. Зато протестују пред фабриком, а за данас су заказали ново окупљање на градском тргу.

– Примали смо повремено мање од минималца, нису исплаћене разлике у платама, ни регрес и топли оброк, јубиларне награде, ни трошкови превоза и лечења јер нисмо имали оверене здравствене књижице. Није нам ни радни стаж повезан три године, тражимо да се и то регулише, каже Драган Голубовић, бивши радник „Желвоза” коме, по његовој рачуници, фирма дугује више од 4.000 евра.

Незванично, тај дуг тежак је више од четири милиона евра, а колико тачно смедеревски ремонтер дугује некадашњим радницима, требало би да распетља руководство фабрике.

Раднике који су протестовали није примио директор и заступник капитала Милорад Стојковић, који тог дана, како им је речено, није био у фабрици. Он није одговорио ни на наш захтев да попричамо о стању у тој фабрици. Тек након упорног инсистирања незадовољне „желвозовце” примила је градоначелница Смедерева Јасна Аврамовић.

– Она је позвала надлежне у Влади Србије и речено је да ће нам радни стаж бити повезан до краја ове недеље. Заказала нам је и састанак у влади, а у међувремену смо разговарали и са директором Стојковићем који се обавезао да ће фирма израчунати колико нам тачно пара дугује, како бисмо то пренели представницима државе, објашњава Голубовић. Он додаје да ће резултате договора у влади пренети радницима на заказаном скупу.

Радници, и бивши и садашњи, практично су препуштени сами себи. И једни и други једва састављају крај са крајем. Многи раде за надницу, шта год им се понуди – на њиви или на градилишту. Другог избора већина нема. Они захтевају да им надлежни кажу да ли ће „Желвоз” отићи у стечај. Да ли ће доћи до неког договора на данашњем састанку представника бивших радника и надлежних у Београду, остаје да се види. Од тога ће зависити даљи кораци некадашњих радника фабрике железничких возила.

Ни они који су остали у фабрици ништа боље не живе. Како велики број њих тврди, на ивици су егзистенције јер само повремено приме линеарно по пет-шест хиљада динара, при том без објашњења о којој исплати је реч.Ово за „Политику” потврђује и председник АСНС у „Желвозу”, Драган Станић, тврдећи да су последњу „праву“ плату примили пре три године. Након тога, тврди Станић, радници појма немају шта примају и када, додајући да је то тешко распетљати.

 „Желвоз”, својевремено један од највећих ремонтера шинских возила на Балкану, налази се пред стогодишњицом постојања. Да ли ће и у ком статусу дочекати значајан јубилеј, није још извесно.

Италијанска фирма „Ћимолај” у више наврата исказала је заинтересованост да купи „Желвоз”, али је до данас једино закупила највећу производну халу у кругу фабрике. Производња још није почела, а о детаљима закупа и договора око овог посла „Политика” ових дана истражује.