Годишњица страдања Смедерева

Смедерево – Писак локомотиве на Железничкој станици и црквена звона тачно у 14 сати и 14 минута зауставили су Смедерево на трен и подсетили грађане на кобни тренутак пре 74 године, када је град за неколико секунди буквално сравњен са земљом од експлозије муниције у деспотовој тврђави. У пречнику од десетак километара од древног здања, све је порушено до темеља. Страдало је више од половине грађана, па се петојунска експлозија сматра највећом трагедијом у вишевековној историји Смедерева. Тачан број жртава никада није утврђен, али се процењује да је погинуло између две и по и четири хиљаде мештана тог града и околине.

Жртве велике експлозије у Смедереву 

Према подацима комисије за обнову Смедерева, од 2.400 кућа само је 25 остало неоштећено. Експлозија муниције коју су Немци након окупације лагеровали у тврђави направила је на том месту кратер пречника педесет и дубине око девет метара, а на град се у трену сручило око четири хиљаде тона камена, забележили су хроничари. Према незваничним проценама, у тврђави се тада нашло више од 400 вагона муниције и тридесетак вагона експлозива и барута. 

Кобни тренутак десио се 5. јуна 1941. године тачно у 14.14 сати. На несрећу, био је пијачни дан. Гужва у граду била ја незапамћена. Све се сјатило у Смедерево – и старо и младо: гимназијалци су добијали дипломе, учитељи из среза су дошли по плату, трговци изнели робу, а из околних села похрлили у пазар. На Железничкој станици испред тврђаве путнике је чекао воз за Велику Плану који је по реду вожње кретао у 14 сати и 12 минута. Уместо да у последњем трену умакне несрећи, воз је каснио како би се због гужве додала још једна локомотива. Више од 1.500 путника никада није напустило Смедерево. Међу њима је страдало и 17 глумаца Српског народног позоришта из Новог Сада који су тих дана гостовали у граду на Дунаву.

Извлачење жртава из рушевина 

У знак сећања на трагедију и страдале у експлозији, служен је парастос код Спомен-костурнице на Старом гробљу. Ово обележје подигнуто је 1942. године и на њему је уписано само 485 имена, без имена страдалих путника из воза. Већина погинулих сахрањена је безимена у заједничкој гробници на улазу у гробље. Представници града положили су венце на споменик Пети јун, недалеко од тврђаве.