Godišnjica stradanja Smedereva

Smederevo – Pisak lokomotive na Železničkoj stanici i crkvena zvona tačno u 14 sati i 14 minuta zaustavili su Smederevo na tren i podsetili građane na kobni trenutak pre 74 godine, kada je grad za nekoliko sekundi bukvalno sravnjen sa zemljom od eksplozije municije u despotovoj tvrđavi. U prečniku od desetak kilometara od drevnog zdanja, sve je porušeno do temelja. Stradalo je više od polovine građana, pa se petojunska eksplozija smatra najvećom tragedijom u viševekovnoj istoriji Smedereva. Tačan broj žrtava nikada nije utvrđen, ali se procenjuje da je poginulo između dve i po i četiri hiljade meštana tog grada i okoline.

Žrtve velike eksplozije u Smederevu 

Prema podacima komisije za obnovu Smedereva, od 2.400 kuća samo je 25 ostalo neoštećeno. Eksplozija municije koju su Nemci nakon okupacije lagerovali u tvrđavi napravila je na tom mestu krater prečnika pedeset i dubine oko devet metara, a na grad se u trenu sručilo oko četiri hiljade tona kamena, zabeležili su hroničari. Prema nezvaničnim procenama, u tvrđavi se tada našlo više od 400 vagona municije i tridesetak vagona eksploziva i baruta. 

Kobni trenutak desio se 5. juna 1941. godine tačno u 14.14 sati. Na nesreću, bio je pijačni dan. Gužva u gradu bila ja nezapamćena. Sve se sjatilo u Smederevo – i staro i mlado: gimnazijalci su dobijali diplome, učitelji iz sreza su došli po platu, trgovci izneli robu, a iz okolnih sela pohrlili u pazar. Na Železničkoj stanici ispred tvrđave putnike je čekao voz za Veliku Planu koji je po redu vožnje kretao u 14 sati i 12 minuta. Umesto da u poslednjem trenu umakne nesreći, voz je kasnio kako bi se zbog gužve dodala još jedna lokomotiva. Više od 1.500 putnika nikada nije napustilo Smederevo. Među njima je stradalo i 17 glumaca Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada koji su tih dana gostovali u gradu na Dunavu.

Izvlačenje žrtava iz ruševina 

U znak sećanja na tragediju i stradale u eksploziji, služen je parastos kod Spomen-kosturnice na Starom groblju. Ovo obeležje podignuto je 1942. godine i na njemu je upisano samo 485 imena, bez imena stradalih putnika iz voza. Većina poginulih sahranjena je bezimena u zajedničkoj grobnici na ulazu u groblje. Predstavnici grada položili su vence na spomenik Peti jun, nedaleko od tvrđave.