Митоманка

Да намештате неком посао од три и по милиона долара годишње и тражите мито, ризикујући да са посла менаџера у јакој страној фирми, са платом од вероватно хиљаду-две евра, службеним колима и канцеларијом са секретарицом и компјутером одете право на робију - колико бисте тражили?
Без трунке искуства у тражењу, примању и нуђењу мита, знам да не бих трепнула без 350.000 долара. Макар. Десет одсто. Мање се не оставља ни за бакшиш у кафани.
Дакле, немам појма, али нема шансе да бих паре узела на руке, да бих се састајала по неким буџацима са ликом који треба да ме искешира и да би ме тај од кога тражим паре више видео.

Тражила бих да ми паре уплате на неки рачун у земљи чије име не умем ни да изговорим, на име којег не могу да се сетим, а посао, против кога бих се јавно бунила, бих наместила тако да све иде преко неког ко ће да се поалави на неколико хиљада евра, кола и компјутер. Па ако упали, упали. А ако неко провали, паре ми не би нашао, онај што плаћа ме не би видео, а сви би у фирми рекли да сам баш ја била против тог намештеног посла.

Могу да се кладим да би макар половина вас који немате појма о великом бизнису и који месечно видите највише 300 евра урадили исто или слично. Али, тако размишљамо ми пацери. Шта ми знамо?

Они што се баве тим стварима раде то другачије. Ето, менаџер Ју Ес Стила из Смедерева. За посао од три и по милиона човек тражио десет хиљада евра (и бројем - 10.000) кола и лаптоп, они му дали три хиљаде (и бројем - 3.000) и лаптоп. Ништа кола. Менаџер онда отишао на неку пумпу да узме мито који је без много муке за кратко време могао и да заради, неко га друкнуо, и са пумпе право у мардељ. Пре пет, шест дана.

Е, сад, да сам ја на његовом месту, ја бих на суду лагала да сам тражила мито од милион евра и захтевала да ме држе на доживотној робији док сви не забораве колики сам идиот. Али, шта ја знам?

Па, знам не бих, да сам неко и нешто у Ју Ес Стилу и да сам крива што сам на место са кога могу да се намештају милионски послови запослила лика који не само што је непоштен, него ниje ни нарочито паметан, никако сад тврдила да је то само неки мали преводилац и "асистент у примарној производњи", шта год то било. Ја бих пробала да му натоварим неку велику крађу на врат и да га представим као великог махера који се представљао као мали лопов и велика будала. Јер, шта ако неко крене логиком - шта тек раде директори ако ови из примарне производње узимају мито. Али, шта ја знам о томе?

Па, не знам, али да сам којим случајем неко и нешто у полицији и да откријем да се посао од три и по милиона долара намешта преко лика који за то тражи мито од само три хиљаде евра, дакле знам да бих ћутала и чекала да се посао обави и да видим ко ће да добије неколико стотина хиљада евра. Онда бих дошла код тог типа и тражила му пола да "оладим" оног од три хиљаде. Онда бих објавила да сам открила корупционашку аферу у којој је главни актер менаџер који је намештао милионски посао за пар хиљада еврића. То ће му доживотно уништити сваки кредибилитет и пред судом и у јавности.

Е, ја бих то тако да умем и могу. Али, шта ја знам о томе?