Уметност и Пупин

Мирослав Станковић, телевизијски и филмски сниматељ и редитељ, већ је дуго инспирисан делом  Михајла Пупина, славног  научника, проналазача,  дипломате и професора. Током ове године,  поводом осам деценија  Пупинове смрти Станковић планира да у оквиру своје продуцентске куће „Исток филм” објави књигу посвећену нашем великом научнику. А пре неколико година  је много тога преточио у филм о Михајлу Пупину и уз извесна средства и овај пројекат ће угледати светло дана.

–Пупинова аутобиографија, „ From immigrant to inventor”, омогућила  му је да буде  први научник који је добио Пулицерову награду за књижевност.  Прво издање у интегралној верзији штампаћемо на енглеском, а касније планирамо да је објавимо на српском, руском, француском и немачком језику. Биће у форми  монографије, у којој поред Михајла Пупина, своје место имају Урош Предић, Паја Јовановић, Милош Црњански и многе друге значајне личности,- наводи Станковић у разговору за „Политику”.

Ово издање биће јединствено и по томе што представља српско сликарство  крајем 19. и почетком 20. века  кроз Пупинову уметничку колекцију.

–Фреске Светог Саве и Стефана Немање, као и слике Карађорђа, Хајдук Вељка, Краљевића Марка, Светозара Милетића, Бранка Радичевића, проте Васе Живковића, Николе Пашића, Николе Тесле, Живојина Мишића су део  ове књиге. Биће ту места  и за најзначајније слике српских уметника крајем 19. и почетком 20. века, које су везане  за  догађаје из националне прошлости,  као што су: „Сеоба Срба”, „Косовка девојка”, „Слепи гуслар”, „Весела браћа” (слика  српског гајдаша). Штимовање гајди које је видео у детињству, помогло је Пупину да дође до  важних проналазака. У књизи  ће се наћи   слике Уроша Предића, Паје Јовановића, Константина Данила, Николе Алексића, Павла Симића, Новака Радонића, Георгија Бакаловића и Уроша Кнежевића из  Пупиновог легата који се чува у Народном музеју у Београду

Затим наш саговорник представља Пупинову колекционарску мисију:

- На Универзитету у Берлину 1889 . Пупин је постао  доктор филозофских наука, да би исте године на  Светској изложби у Паризу откупио слике свог пријатеља Уроша Предића. Дела „Сироче на мајчином гробу” и „Херцеговачки бегунци” биле су само наставак пријатељства из ђачких дана. Управо Предић  у својој аутобиографији пише: „ Те 1934. године добијем од мог славног пријатеља Михајла Пупина налог да израдим у већем формату полуфигуре Вука Караџића и Његоша, као његов поклон  Универзитету у Питсбургу, који је подигао „Храм културе”  у коме ће сви културни народи  бити заступљени, сваки у свом одељењу, производима  своје науке и уметности. Пупин је свој дар  наменио Српској сали Југославије. За свој рад сам добио од Универзитета ласкаво признање.”

Станковић наводи да је Паја Јовановић  1903. године у Америци  урадио портрете  Пупина и и његове ћерке Варваре. А на Мировној конференцији у Паризу 1919  научник је од Влаха Буковца наручио портрет Руђера Бошковића.  У Лондону је 1918. објавио, у току рата, књигу о српској црквеној архитектури. Текст су писали Томас Грејем Џексон и Коста Јовановић. Из Задужбине Михајла Идворског Пупина омогућено је штампање низа вредних публикација о манастирима Раваница, Студеница, Каленић, Манасија, Марков манастир и манастир Дечани.

Редитељ Станковић о филму посвећеном  великом научнику чији се завршетак назире истиче да ће то остварење бити свеобухватни портрет Михаила Пупина.   Мирослав Станковић је снимио  11 филмова о нашим  великанима:

–То су документарци о сликарима: Милану Коњовићу, Зорану Петровићу, Кечићу, Трумићу, Бати Михаиловићу, Николајевићу, Деаку, Зузани Халуповој, Јану Хусарику, али и о вајарима Солдатовићу и Ратку Вулановићу. Бати Михаиловићу сам приликом снимању филма  у Паризу, 1990. године, предложио да свој легат остави  Панчеву, где је и рођен. Нажалост, тек ове  ове године  потписан је уговор између Панчева и родбине Михаиловића, који није доживео да то види. Мени је драго да смо могли да се изборимо да једна улица у Панчеву понесе његово име.