Umetnost i Pupin

Miroslav Stanković, televizijski i filmski snimatelj i reditelj, već je dugo inspirisan delom  Mihajla Pupina, slavnog  naučnika, pronalazača,  diplomate i profesora. Tokom ove godine,  povodom osam decenija  Pupinove smrti Stanković planira da u okviru svoje producentske kuće „Istok film” objavi knjigu posvećenu našem velikom naučniku. A pre nekoliko godina  je mnogo toga pretočio u film o Mihajlu Pupinu i uz izvesna sredstva i ovaj projekat će ugledati svetlo dana.

–Pupinova autobiografija, „ From immigrant to inventor”, omogućila  mu je da bude  prvi naučnik koji je dobio Pulicerovu nagradu za književnost.  Prvo izdanje u integralnoj verziji štampaćemo na engleskom, a kasnije planiramo da je objavimo na srpskom, ruskom, francuskom i nemačkom jeziku. Biće u formi  monografije, u kojoj pored Mihajla Pupina, svoje mesto imaju Uroš Predić, Paja Jovanović, Miloš Crnjanski i mnoge druge značajne ličnosti,- navodi Stanković u razgovoru za „Politiku”.

Ovo izdanje biće jedinstveno i po tome što predstavlja srpsko slikarstvo  krajem 19. i početkom 20. veka  kroz Pupinovu umetničku kolekciju.

–Freske Svetog Save i Stefana Nemanje, kao i slike Karađorđa, Hajduk Veljka, Kraljevića Marka, Svetozara Miletića, Branka Radičevića, prote Vase Živkovića, Nikole Pašića, Nikole Tesle, Živojina Mišića su deo  ove knjige. Biće tu mesta  i za najznačajnije slike srpskih umetnika krajem 19. i početkom 20. veka, koje su vezane  za  događaje iz nacionalne prošlosti,  kao što su: „Seoba Srba”, „Kosovka devojka”, „Slepi guslar”, „Vesela braća” (slika  srpskog gajdaša). Štimovanje gajdi koje je video u detinjstvu, pomoglo je Pupinu da dođe do  važnih pronalazaka. U knjizi  će se naći   slike Uroša Predića, Paje Jovanovića, Konstantina Danila, Nikole Aleksića, Pavla Simića, Novaka Radonića, Georgija Bakalovića i Uroša Kneževića iz  Pupinovog legata koji se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu

Zatim naš sagovornik predstavlja Pupinovu kolekcionarsku misiju:

- Na Univerzitetu u Berlinu 1889 . Pupin je postao  doktor filozofskih nauka, da bi iste godine na  Svetskoj izložbi u Parizu otkupio slike svog prijatelja Uroša Predića. Dela „Siroče na majčinom grobu” i „Hercegovački begunci” bile su samo nastavak prijateljstva iz đačkih dana. Upravo Predić  u svojoj autobiografiji piše: „ Te 1934. godine dobijem od mog slavnog prijatelja Mihajla Pupina nalog da izradim u većem formatu polufigure Vuka Karadžića i Njegoša, kao njegov poklon  Univerzitetu u Pitsburgu, koji je podigao „Hram kulture”  u kome će svi kulturni narodi  biti zastupljeni, svaki u svom odeljenju, proizvodima  svoje nauke i umetnosti. Pupin je svoj dar  namenio Srpskoj sali Jugoslavije. Za svoj rad sam dobio od Univerziteta laskavo priznanje.”

Stanković navodi da je Paja Jovanović  1903. godine u Americi  uradio portrete  Pupina i i njegove ćerke Varvare. A na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919  naučnik je od Vlaha Bukovca naručio portret Ruđera Boškovića.  U Londonu je 1918. objavio, u toku rata, knjigu o srpskoj crkvenoj arhitekturi. Tekst su pisali Tomas Grejem Džekson i Kosta Jovanović. Iz Zadužbine Mihajla Idvorskog Pupina omogućeno je štampanje niza vrednih publikacija o manastirima Ravanica, Studenica, Kalenić, Manasija, Markov manastir i manastir Dečani.

Reditelj Stanković o filmu posvećenom  velikom naučniku čiji se završetak nazire ističe da će to ostvarenje biti sveobuhvatni portret Mihaila Pupina.   Miroslav Stanković je snimio  11 filmova o našim  velikanima:

–To su dokumentarci o slikarima: Milanu Konjoviću, Zoranu Petroviću, Kečiću, Trumiću, Bati Mihailoviću, Nikolajeviću, Deaku, Zuzani Halupovoj, Janu Husariku, ali i o vajarima Soldatoviću i Ratku Vulanoviću. Bati Mihailoviću sam prilikom snimanju filma  u Parizu, 1990. godine, predložio da svoj legat ostavi  Pančevu, gde je i rođen. Nažalost, tek ove  ove godine  potpisan je ugovor između Pančeva i rodbine Mihailovića, koji nije doživeo da to vidi. Meni je drago da smo mogli da se izborimo da jedna ulica u Pančevu ponese njegovo ime.