Благ пораст евроентузијазма

Опорављање поверења у заједничку европску идеју ове године је на највишем нивоу од избијања економске кризе 2008. године, тврди амерички институт за испитивање јавног мњења „Пју”. Истина је међутим и да је још прерано за отварање шампањца јер благи пораст у неколико статистичких процената није претерано осетан у животима људи. Истраживање је донело и забрињавајуће резултате да, иако све више верују у ЕУ, Европљани листом одговарају да не предвиђају светлу финансијску будућност за данашњу омладину. Иако дискриминација према мањинама није у порасту, дошло се до за многе изненађујућег закључка да је од анкетираних земаља најнегативнији сентимент према муслиманима – у Италији   

--------------------------------------------- 

Британска краљица најављује референдум о останку Острва у саставу Европске уније, лидери попут Виктора Орбана захтевају да неке одлуке доносе без консултација са Бриселом, а Грци сваки час најављују излазак из еврозоне. Уколико их историја демантује и испостави се да су претили празном пушком, у погледу заједничког европског пројекта много више онеспокојавају најаве Француске и Немачке о формирању ЕУ у две брзине – економски јаких и слабијих чланица.

Политичке играрије и жеља за реформисањем ЕУ изгледа да ипак не одсликавају у потпуности ставове грађана који после дужег времена опет показују повећање поверења у ЕУ. Тако макар произлази из управо објављеног извештаја вашингтонског института за испитивање јавног мњења „Пју”. Истраживање је спроведено на узорку од 6.028 људи различитих старосних и друштвених структура у периоду од 7. априла до 13. маја. Испитивани су грађани шест земаља: Немачке, Француске, Велике Британије, Шпаније, Италије и Пољске. На питање како је дошло до избора управо ових земаља, у „Пјуу” одговарају да оне чине 70 одсто европске популације и 74 процента укупног БДП-а ЕУ.

Познаваоци прилика с правом коментаришу да би статистичка слика вероватно изгледала другачије да су у анкету укључени, на пример, Грци. Стога ове налазе не треба доживљавати као некакав револуционарни помак већ пре као запажање о промени устаљеног тренда и лаганог враћања вере Европљана у заједнички пројекат ЕУ.

Након избијања економске кризе подршка јавности према ЕУ и уверење да економска интеграција Европе може користити земљама чланицама постајало је све мање, да би 2013. било на историјском минимуму. Ипак, у 2015. повољнији поглед на ЕУ и вера у корист од стварања јединственог тржишта постају све заступљенији у анкетираним земљама чланицама.

Резултати показују да испитаници који су одговорили да економију виде као добру или макар примећују знакове опоравка, по правилу, имају више вере у ЕУ и заједничко тржиште.

Још један производ кризе који овај извештај не игнорише јесте тренд успона евроскептичних партија и на левој и на десној страни политичког спектра. Половина или више испитаника у четири од шест анкетираних земаља оценили су да овакве странке сматрају добрим за своје земље јер оне постављају важна питања која традиционалне партије иначе игноришу. 

„Пју” наводи да у просеку 61 одсто испитаника има повољан став према бриселским институцијама. То је скок од девет процената у односу на испитивање спроведено у истим земљама пре две године. Пољаци, наводи институт, имају најпозитивнији поглед на ЕУ, што је у складу са трендом који је био заступљен и претходних година. У односу на Пољску (72 одсто), Британци (51 одсто) са најмање благонаклоности гледају ка заједничким институцијама у Бриселу, али је чак и код њих забележен пораст позитивног сентимента у односу на резултате из 2013.

Занимљив је податак да је британски ентузијазам за напуштање ЕУ у опадању откако је премијер Дејвид Камерон најавио референдум о останку у Европској унији до краја 2017. Британска јавност је 2013. била подељена о овом питању и 46 одсто је желело да остане у ЕУ, док је исто толико изразило жељу за одлазак. Према истраживању „Пјуа” више од половине анкетираних Британаца (55 посто) ове године кажу да желе да остану у ЕУ, док се свега 36 посто испитаника изјашњава за одлазак.

Д. Вукотић

---------------------------------------------------------------------------------------------------

Без поверења у бољу будућност данашње омладине

„Тек 28 одсто анкетираних Европљана у шест држава ЕУ верује да је економска ситуација у тим земљама данас добра: иако то није „врло позитивно”, проценат исказује пораст поверења у кретања тамошњих привреда у односу на расположење 2013. Штавише, то је најпозитивније расположење јавног мњења од 2007... Истовремено нико од испитаних нема много вере у финансије следеће генерације”, наводи се у извештају „Оживљавање вере у европски пројекат” института „Пју”.

Док је 2013. Европа листом била безнадежна због привредне ситуације, јавно мњење је у међувремену одагнало најмрачније сумње у даљу судбину економија, тврди се у извештају. Проценат оних који сматрају да је економска ситуација „врло лоша” пао је од 2013. години на мерној скали „Пјуа”: у Шпанији 35 поена, у Великој Британији 23 поена, у Италији 15 поена и девет поена у Француској.

У међувремену, привреда три од шест држава у којима је рађено истраживање бележи какав-такав позитиван раст. Француска је исказала скроман привредни раст са нула одсто у задњем тромесечју 2014. на 0,7 одсто у првом кварталу 2015. Привредни скок Италије у истом периоду је из минуса у нулу, док је у Шпанији далеко живљи, са два одсто на 2,6 одсто… детаљно се набраја у извештају.

Тако, док економије Француске, Немачке, Италије, Пољске и Велике Британије показују извесне, мада слабе, знаке опоравка, јавно мњење ипак опажа да примећује бољитак, истиче се у овом документу на 35 страна.

Најочигледнији раст народног поверења у замајац домаће привреде исказују (анкетирани) Шпанци. Док је 2013. само четири одсто Шпанаца сматрало да је тамошња привреда на здравим ногама, 2014. сличног убеђења било је 14 одсто анкетираних, а веру у јачање економије ове године је показало 15 одсто упитаних. Пораст привредног оптимизма приметан је у Великој Британији, Пољској, Италији и Француској, мада су разлике у степену олакшања веома различите.

(Фото Ројтерс)

Целих 38 одсто (анкетираних) Пољака текућу економску ситуацију види као добру (лане је сличног убеђења било 29 одсто упитаних). У Пољској иначе 59 одсто анкетираних још сматра да је економска ситуација лоша. На Апенинском полуострву само 12 одсто упитаних сматра да привреди данас добро иде. Истовремено, у Француској тако ове године мисли 14 одсто анкетираних, док је лане оптимизам исказивало 12 одсто упитаних. Немци су при том изгубили део ентузијазма: прошле године 85 одсто упитаних сматрало је да је привреда добростојећа, док ове године десет одсто мање верује у то.

Успут, мали број Европљана очекује економски напредак идуће године. Пољаци (16 одсто) најмање су убеђени да ће привреда узнапредовати, док 42 одсто Француза, 30 одсто Италијана и петина упитаних Немаца очекују да ће се економска ситуација погоршати у 2016.

У ружичасту финансијску будућност данашње омладине не верује огромна већина испитаних Европљана.  

Скоро 85 одсто Француза, око две трећине Британаца (68 одсто) и Италијана (66 одсто), и више од половине Немаца (57 одсто) и Пољака (57 одсто) сматрају да ће данашњи клинци када одрасту бити у горој финансијској ситуацији него њихови родитељи. Песимизам у финансије младих готово је непромењен у односу на прошлогодишње налазе „Пјуа”. Највећу снужденост због будућег имовног стања младих изражава генерација „50 +” у Шпанији, Немачкој, Пољској, Великој Британији и Француској. Само око трећине Пољака и Немаца (у оба случаја 34 одсто) и четвртина Британаца верују да ће данашњој деци када одрасту бити финансијски боље него њиховим родитељима данас.

Ипак, неверица у светлу финансијску будућност деце мања је него 2013. године: пораст оптимизма за шансе младих у Пољској и Великој Британији у последња 24 месеца износи осам процената и шест у Немачкој, према извештају института „Пју”

Т. Вујић

---------------------------------------------------------------------------------------------------

О Јеврејима и муслиманима све позитивнији став

Јевреји су поново угрожени у Европи, нетрпељивост према њима све се отвореније испољава, и то не само речима, него су чак и физички насртаји на припаднике те верске групе постали бројнији, тако да многи од њих размишљају о селидби – тако извештавају медији у протеклих годину дана. Израелски премијер Бенјамин Нетанијаху, додуше вероватно мотивисан и изборном кампањом коју је у том тренутку водио, позвао је Јевреје да се „врате кући” а и шеф Беле куће Барак Обама је говорио о својој забринутости због јачања антисемитизма у Европи.

Нешто, међутим, указује на то да је истинита претпоставка да није реч о масовном јачању антисемитизма колико о томе да се екстремисти све слабије контролишу. Општи став већине Европљана према јеврејској заједници и даље је позитиван и расте проценат оних који на њу гледају у најбољем светлу. Економска криза, изгледа, ипак није, као толико пута у историји, подбола житеље Старог континента да се окрену ни против осталих мањина, тражећи у њима „жртвене јарце”.

У Француској, земљи која има историју антисемитизма, данас 92 одсто становника, према налазима института за испитивање јавног мњења „Пју”, гаји симпатије према Јеврејима. То је три процента више него лани, као и 20 одсто бољи резултат него 1991. године. Позитиван став у односу на Јевреје има и 86 процената Британаца, као и 80 одсто Немаца – поређења ради, пре 24 године једва нешто више од половине Немаца је имало такво мишљење. Ни Шпанци и Италијани не заостају много за данашњим већинским ставом према Јеврејима у Немачкој. Од шест испитиваних нација, у најопаснијој зони су Пољаци , с не више од 59 одсто благонаклоних према Јеврејима, односно готово трећином оних који о њима не мисле повољно.

И муслимани, без обзира на масакр у „Шарлију ебдоу” и остале проблеме с екстремним исламизмом, стоје све боље у очима Европљана. Отприлике сваки седми Француз, Британац и Немац имају позитиван однос према муслиманима: у последње две земље је такво расположење чак за десетак одсто јаче него прошле године. Нешто више од половине Шпанаца се слаже с њима. Али, о муслиманима добро мишљење нема 56 процената Пољака, као ни 61 одсто Италијана.

Очекивано, тас нетрпељивости надоле повлаче десничари. Како је установио „Пју”, у Француској лош став према муслиманима има 37 одсто десничара и 15 процената левичара. Слично је и у Немачкој. У Италији, међутим, против муслимана нешто има и безмало сваки други левичар, уз око 70 одсто десничара. Пољаци су још уједињенији у антиисламском сентименту: гаји га чак 63 процената левичара, по чему су, апсурдно, гори и од домаћих десничара, међу којима је 59 одсто несклоно муслиманима.

На став Европљана, ипак, највише се могу пожалити Роми. Не воли их отприлике девет од десет Италијана, 60 одсто Француза и готово сваки други Пољак. Негативно о Ромима мисли и 37 процената Британаца, као и 35, односно 34 одсто Шпанаца и Немаца. Ако је то нека утеха, у просеку посматрано, констатовао је „Пју”, повољно мишљење о Ромима данас ипак има 47 одсто становника ових шест земаља, што је девет процената више него прошле године.

В. Вукасовић