Blag porast evroentuzijazma

Oporavljanje poverenja u zajedničku evropsku ideju ove godine je na najvišem nivou od izbijanja ekonomske krize 2008. godine, tvrdi američki institut za ispitivanje javnog mnjenja „Pju”. Istina je međutim i da je još prerano za otvaranje šampanjca jer blagi porast u nekoliko statističkih procenata nije preterano osetan u životima ljudi. Istraživanje je donelo i zabrinjavajuće rezultate da, iako sve više veruju u EU, Evropljani listom odgovaraju da ne predviđaju svetlu finansijsku budućnost za današnju omladinu. Iako diskriminacija prema manjinama nije u porastu, došlo se do za mnoge iznenađujućeg zaključka da je od anketiranih zemalja najnegativniji sentiment prema muslimanima – u Italiji   

--------------------------------------------- 

Britanska kraljica najavljuje referendum o ostanku Ostrva u sastavu Evropske unije, lideri poput Viktora Orbana zahtevaju da neke odluke donose bez konsultacija sa Briselom, a Grci svaki čas najavljuju izlazak iz evrozone. Ukoliko ih istorija demantuje i ispostavi se da su pretili praznom puškom, u pogledu zajedničkog evropskog projekta mnogo više onespokojavaju najave Francuske i Nemačke o formiranju EU u dve brzine – ekonomski jakih i slabijih članica.

Političke igrarije i želja za reformisanjem EU izgleda da ipak ne odslikavaju u potpunosti stavove građana koji posle dužeg vremena opet pokazuju povećanje poverenja u EU. Tako makar proizlazi iz upravo objavljenog izveštaja vašingtonskog instituta za ispitivanje javnog mnjenja „Pju”. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 6.028 ljudi različitih starosnih i društvenih struktura u periodu od 7. aprila do 13. maja. Ispitivani su građani šest zemalja: Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Španije, Italije i Poljske. Na pitanje kako je došlo do izbora upravo ovih zemalja, u „Pjuu” odgovaraju da one čine 70 odsto evropske populacije i 74 procenta ukupnog BDP-a EU.

Poznavaoci prilika s pravom komentarišu da bi statistička slika verovatno izgledala drugačije da su u anketu uključeni, na primer, Grci. Stoga ove nalaze ne treba doživljavati kao nekakav revolucionarni pomak već pre kao zapažanje o promeni ustaljenog trenda i laganog vraćanja vere Evropljana u zajednički projekat EU.

Nakon izbijanja ekonomske krize podrška javnosti prema EU i uverenje da ekonomska integracija Evrope može koristiti zemljama članicama postajalo je sve manje, da bi 2013. bilo na istorijskom minimumu. Ipak, u 2015. povoljniji pogled na EU i vera u korist od stvaranja jedinstvenog tržišta postaju sve zastupljeniji u anketiranim zemljama članicama.

Rezultati pokazuju da ispitanici koji su odgovorili da ekonomiju vide kao dobru ili makar primećuju znakove oporavka, po pravilu, imaju više vere u EU i zajedničko tržište.

Još jedan proizvod krize koji ovaj izveštaj ne ignoriše jeste trend uspona evroskeptičnih partija i na levoj i na desnoj strani političkog spektra. Polovina ili više ispitanika u četiri od šest anketiranih zemalja ocenili su da ovakve stranke smatraju dobrim za svoje zemlje jer one postavljaju važna pitanja koja tradicionalne partije inače ignorišu. 

„Pju” navodi da u proseku 61 odsto ispitanika ima povoljan stav prema briselskim institucijama. To je skok od devet procenata u odnosu na ispitivanje sprovedeno u istim zemljama pre dve godine. Poljaci, navodi institut, imaju najpozitivniji pogled na EU, što je u skladu sa trendom koji je bio zastupljen i prethodnih godina. U odnosu na Poljsku (72 odsto), Britanci (51 odsto) sa najmanje blagonaklonosti gledaju ka zajedničkim institucijama u Briselu, ali je čak i kod njih zabeležen porast pozitivnog sentimenta u odnosu na rezultate iz 2013.

Zanimljiv je podatak da je britanski entuzijazam za napuštanje EU u opadanju otkako je premijer Dejvid Kameron najavio referendum o ostanku u Evropskoj uniji do kraja 2017. Britanska javnost je 2013. bila podeljena o ovom pitanju i 46 odsto je želelo da ostane u EU, dok je isto toliko izrazilo želju za odlazak. Prema istraživanju „Pjua” više od polovine anketiranih Britanaca (55 posto) ove godine kažu da žele da ostanu u EU, dok se svega 36 posto ispitanika izjašnjava za odlazak.

D. Vukotić

---------------------------------------------------------------------------------------------------

Bez poverenja u bolju budućnost današnje omladine

„Tek 28 odsto anketiranih Evropljana u šest država EU veruje da je ekonomska situacija u tim zemljama danas dobra: iako to nije „vrlo pozitivno”, procenat iskazuje porast poverenja u kretanja tamošnjih privreda u odnosu na raspoloženje 2013. Štaviše, to je najpozitivnije raspoloženje javnog mnjenja od 2007... Istovremeno niko od ispitanih nema mnogo vere u finansije sledeće generacije”, navodi se u izveštaju „Oživljavanje vere u evropski projekat” instituta „Pju”.

Dok je 2013. Evropa listom bila beznadežna zbog privredne situacije, javno mnjenje je u međuvremenu odagnalo najmračnije sumnje u dalju sudbinu ekonomija, tvrdi se u izveštaju. Procenat onih koji smatraju da je ekonomska situacija „vrlo loša” pao je od 2013. godini na mernoj skali „Pjua”: u Španiji 35 poena, u Velikoj Britaniji 23 poena, u Italiji 15 poena i devet poena u Francuskoj.

U međuvremenu, privreda tri od šest država u kojima je rađeno istraživanje beleži kakav-takav pozitivan rast. Francuska je iskazala skroman privredni rast sa nula odsto u zadnjem tromesečju 2014. na 0,7 odsto u prvom kvartalu 2015. Privredni skok Italije u istom periodu je iz minusa u nulu, dok je u Španiji daleko življi, sa dva odsto na 2,6 odsto… detaljno se nabraja u izveštaju.

Tako, dok ekonomije Francuske, Nemačke, Italije, Poljske i Velike Britanije pokazuju izvesne, mada slabe, znake oporavka, javno mnjenje ipak opaža da primećuje boljitak, ističe se u ovom dokumentu na 35 strana.

Najočigledniji rast narodnog poverenja u zamajac domaće privrede iskazuju (anketirani) Španci. Dok je 2013. samo četiri odsto Španaca smatralo da je tamošnja privreda na zdravim nogama, 2014. sličnog ubeđenja bilo je 14 odsto anketiranih, a veru u jačanje ekonomije ove godine je pokazalo 15 odsto upitanih. Porast privrednog optimizma primetan je u Velikoj Britaniji, Poljskoj, Italiji i Francuskoj, mada su razlike u stepenu olakšanja veoma različite.

(Foto Rojters)

Celih 38 odsto (anketiranih) Poljaka tekuću ekonomsku situaciju vidi kao dobru (lane je sličnog ubeđenja bilo 29 odsto upitanih). U Poljskoj inače 59 odsto anketiranih još smatra da je ekonomska situacija loša. Na Apeninskom poluostrvu samo 12 odsto upitanih smatra da privredi danas dobro ide. Istovremeno, u Francuskoj tako ove godine misli 14 odsto anketiranih, dok je lane optimizam iskazivalo 12 odsto upitanih. Nemci su pri tom izgubili deo entuzijazma: prošle godine 85 odsto upitanih smatralo je da je privreda dobrostojeća, dok ove godine deset odsto manje veruje u to.

Usput, mali broj Evropljana očekuje ekonomski napredak iduće godine. Poljaci (16 odsto) najmanje su ubeđeni da će privreda uznapredovati, dok 42 odsto Francuza, 30 odsto Italijana i petina upitanih Nemaca očekuju da će se ekonomska situacija pogoršati u 2016.

U ružičastu finansijsku budućnost današnje omladine ne veruje ogromna većina ispitanih Evropljana.  

Skoro 85 odsto Francuza, oko dve trećine Britanaca (68 odsto) i Italijana (66 odsto), i više od polovine Nemaca (57 odsto) i Poljaka (57 odsto) smatraju da će današnji klinci kada odrastu biti u goroj finansijskoj situaciji nego njihovi roditelji. Pesimizam u finansije mladih gotovo je nepromenjen u odnosu na prošlogodišnje nalaze „Pjua”. Najveću snuždenost zbog budućeg imovnog stanja mladih izražava generacija „50 +” u Španiji, Nemačkoj, Poljskoj, Velikoj Britaniji i Francuskoj. Samo oko trećine Poljaka i Nemaca (u oba slučaja 34 odsto) i četvrtina Britanaca veruju da će današnjoj deci kada odrastu biti finansijski bolje nego njihovim roditeljima danas.

Ipak, neverica u svetlu finansijsku budućnost dece manja je nego 2013. godine: porast optimizma za šanse mladih u Poljskoj i Velikoj Britaniji u poslednja 24 meseca iznosi osam procenata i šest u Nemačkoj, prema izveštaju instituta „Pju”

T. Vujić

---------------------------------------------------------------------------------------------------

O Jevrejima i muslimanima sve pozitivniji stav

Jevreji su ponovo ugroženi u Evropi, netrpeljivost prema njima sve se otvorenije ispoljava, i to ne samo rečima, nego su čak i fizički nasrtaji na pripadnike te verske grupe postali brojniji, tako da mnogi od njih razmišljaju o selidbi – tako izveštavaju mediji u proteklih godinu dana. Izraelski premijer Benjamin Netanijahu, doduše verovatno motivisan i izbornom kampanjom koju je u tom trenutku vodio, pozvao je Jevreje da se „vrate kući” a i šef Bele kuće Barak Obama je govorio o svojoj zabrinutosti zbog jačanja antisemitizma u Evropi.

Nešto, međutim, ukazuje na to da je istinita pretpostavka da nije reč o masovnom jačanju antisemitizma koliko o tome da se ekstremisti sve slabije kontrolišu. Opšti stav većine Evropljana prema jevrejskoj zajednici i dalje je pozitivan i raste procenat onih koji na nju gledaju u najboljem svetlu. Ekonomska kriza, izgleda, ipak nije, kao toliko puta u istoriji, podbola žitelje Starog kontinenta da se okrenu ni protiv ostalih manjina, tražeći u njima „žrtvene jarce”.

U Francuskoj, zemlji koja ima istoriju antisemitizma, danas 92 odsto stanovnika, prema nalazima instituta za ispitivanje javnog mnjenja „Pju”, gaji simpatije prema Jevrejima. To je tri procenta više nego lani, kao i 20 odsto bolji rezultat nego 1991. godine. Pozitivan stav u odnosu na Jevreje ima i 86 procenata Britanaca, kao i 80 odsto Nemaca – poređenja radi, pre 24 godine jedva nešto više od polovine Nemaca je imalo takvo mišljenje. Ni Španci i Italijani ne zaostaju mnogo za današnjim većinskim stavom prema Jevrejima u Nemačkoj. Od šest ispitivanih nacija, u najopasnijoj zoni su Poljaci , s ne više od 59 odsto blagonaklonih prema Jevrejima, odnosno gotovo trećinom onih koji o njima ne misle povoljno.

I muslimani, bez obzira na masakr u „Šarliju ebdou” i ostale probleme s ekstremnim islamizmom, stoje sve bolje u očima Evropljana. Otprilike svaki sedmi Francuz, Britanac i Nemac imaju pozitivan odnos prema muslimanima: u poslednje dve zemlje je takvo raspoloženje čak za desetak odsto jače nego prošle godine. Nešto više od polovine Španaca se slaže s njima. Ali, o muslimanima dobro mišljenje nema 56 procenata Poljaka, kao ni 61 odsto Italijana.

Očekivano, tas netrpeljivosti nadole povlače desničari. Kako je ustanovio „Pju”, u Francuskoj loš stav prema muslimanima ima 37 odsto desničara i 15 procenata levičara. Slično je i u Nemačkoj. U Italiji, međutim, protiv muslimana nešto ima i bezmalo svaki drugi levičar, uz oko 70 odsto desničara. Poljaci su još ujedinjeniji u antiislamskom sentimentu: gaji ga čak 63 procenata levičara, po čemu su, apsurdno, gori i od domaćih desničara, među kojima je 59 odsto nesklono muslimanima.

Na stav Evropljana, ipak, najviše se mogu požaliti Romi. Ne voli ih otprilike devet od deset Italijana, 60 odsto Francuza i gotovo svaki drugi Poljak. Negativno o Romima misli i 37 procenata Britanaca, kao i 35, odnosno 34 odsto Španaca i Nemaca. Ako je to neka uteha, u proseku posmatrano, konstatovao je „Pju”, povoljno mišljenje o Romima danas ipak ima 47 odsto stanovnika ovih šest zemalja, što je devet procenata više nego prošle godine.

V. Vukasović