Друштвене мреже не служе само Кардашијановима

Ван Морисон, Клиф Ричард, Лед Цепелин, Бољшој балет, Три тенора, Мајкл Џексон... Сва ова велика имена заступао је исти човек – Марк Борковски, познато име у свету маркетинга, уједно и дугогодишњи колумниста угледног „Гардијана”. Односима са јавношћу и медијима бави се скоро 35 година, аутор је и две књиге које се баве историјом. „Моје мишљење је да се људи данас премало баве историјом и начинима на које нам она помаже да донесемо правилне одлуке данас. Младе генерације заинтересоване су само за садашњост, а не будућности или прошлост, што је грешка јер много можемо да научимо из прошлости”, напоменуо је у неформалном делу нашег телефонског разговора, током којег је настао овај интервју. Предстојећег викенда Борковски ће боравити у Београду, где ће учествовати на конференцији „Маркетинг и комуникације институција културе у дигиталној ери”, коју партнерски организују Министарство културе и информисања и Британски савет.

На чему ће бити фокус вашег предавања?

Оно што сам научио радећи у позоришту, као њихов човек задужен за односе са јавношћу, пренео сам и на остале области којима се бавим. Успон интернета ми је помогао да увидим шта будућност доноси, али оно што је важно јесте да људско понашање, у својој основи, остаје исто и када то схватите отварају се нове могућности комуникације и привлачења публике. Кроз предавање ћу покушати да помогнем публици да схвати разлоге због којих је популарна култура постала то што је данас. Нови алати, као што су интернет и друштвене мреже, могу да вам помогну да постигнете оно што раније нисте могли и на то ћу бацити акценат. Данас можете да постанете део глобалне културе, можете да будете светски хит или глобални бренд и то без обзира на то да ли се налазите у Аустралији, Србији или Енглеској.

Са једне стране, радите на промоцији уметности и уметника,а са друге, пишете о њима за „Гардијан”. Како свет уметности изгледа са једне,а како са друге стране?

Имам правило да никада не пишем о пројектима или људима које тренутно заступам. У својим текстовима више волим да се бавим откривањем нових идеја, општим културним трендовима и начинима њихове трансформације. Кроз тај део свог рада често говорим и о лошим странама посла којим се бавим, као што је на пример манипулација другима кроз медије. Jер, ако су људи свесни тог процеса онда им је лакше да искористе све информације и донесу исправну одлуку.

Познато је опште мишљење да култура не продаје новине. Имајући то у виду, да ли новинари и уредници културних рубрика у Великој Британији морају да се боре за простор или уредништво и без борбе схвата њен значај?

Мислим да је за културне институције било које земље веома тешко да пошаљу своју поруку и дођу до публике, због чега је веома важно да искористе максимум своје креативности како би се њихов глас чуо. Данас је још теже осигурати своје место у штампаним медијима.Међутим, постоји одређени простор који гравитира око блогера, форума или појединаца који су утицајни на друштвеним мрежама, и тај простор пружа нове могућности и путање до нове публике. Иако је сада много већи изазов наћи се у штампаним медијима, то више није онолико релевантно колико је било пре десет или двадесет година. Данас је већи изазов како искористити нове технологије и како их употребити да би се дошло до већег броја публике. Људи данас имају више избора него раније, што се односи и на њихово слободно време, тако да је понекад веома тешко убедити их да своје време потроше управо на ваше идеје.

Колико пажње Гардијан посвећује свом електронском издању, колико се и како штампани садржај и онај електронски разликују?

Па то је питање од шездесет милијарди долара, зар не? Када људи могу да бирају између тога да нешто плате, или да га добију бесплатно, сви знамо шта ће изабрати. Традиционални медији се суочавају са све мањом публиком, што нам показује да се још увек нису прилагодили променама које са собом носе нове технологије, али се труде да то учине. Чини ми се да су се одлучили за приступ „мање је више” јер имамо мање садржаја много већег квалитета него раније. Међутим, то не значи да електронски и штампани медији више нису релевантни. Говорило се да ће изборе у Великој Британији одлучити друштвене мреже и онлајн медији, али на крају се испоставило да су ипак традиционални медији били најутицајнији.

Активни сте и на друштвеним мрежама. Како видите њихову улогу у промоцији културних садржаја?

Људи генерално имају погрешну слику о друштвеним мрежама и мисле да оне само служе томе да људи као што су Кардашијанови постану инстант звезде. Уколико разумете како ови медији функционишу увидећете различите начине на које можете да их употребите. Лепота друштвених мрежа је у томе што представљају веома јефтин начин привлачења нове публике, што је културним институцијама веома битно. Причаћу током боравка у Србији и о примерима институција из целог света које кроз њих веома ефикасно привлаче нову и млађу публику.