Врањско довијање

Врање – Двојица успешних врањских предузетника изборила су се за своје парче тржишног колача пласирајући последњих година производе првенствено на подручју јужне Србије. Многи Врањанци ће рећи да боље кафе од оне коју производи „Колумбо” нема од „Ниш па надоле”. А чоколадни крем „аморети” већ се продаје у целој земљи.

Ова прича се разликује од уобичајених бајки о пословном успеху по томе што се дешава у неразвијеној општини, где се због страха од неуспеха многи предузетници не одлучују да започну сопствени посао.

Иза ових пројеката стоје млади људи који су до успеха стигли различитим путевима. Мирослав Арсић, власник „Колумба”, искористио је кредит Фонда за развој Србије. Добио је новац и ускоро ће се уселити у пространу фабрику за прераду и паковање кафе.Али тек после ангажовања адвоката, без подршке Општине и уз позамашну документацију.

Нинослав Костић, власник фабрике за производњу слаткиша „Аморети”, одлучио се за други пут – „у се и у своје кљусе”. Никада за 17 година није добио неку помоћ.

Зато ова двојица предузетника кажу да челници актуелне владе мисле „да се Србија завршава негде око Ниша”. Гостовања на којима је објашњавано како се долази до средстава за развој, више су протоколарна и промотивна – све у сврху нечијег политичког маркетинга.

– Сматрам да врањским предузетницима држава није много помогла. Грк је за подизање фабрике у Врањудобио шест милиона евра, а о тој суми наш човек може само да сања – у недоумици је Костић, мислећи конкретно на фабрику „Замбер”, чији су камен темељац поставили министри Динкић и Ђилас.

У Фонду за развој ипак сматрају да и сами Врањанци сносе део кривице у томе што их „државне паре” заобилазе.

– Фонд за развој је као неки комисион, одсек Министарства економије и регионалног развоја. У прошлој години обишли смо 30 општина, али морам да приметим да су Врањанци помало инертни. Све што треба да учини један предузетник је да достави пословни план и попуни захтев. Ако то не уме, како ће сутра да води фирму – пита се Љиљана Јовановић, извршни директор Сектора за мала и средња предузећа, самосталне раднике и предузетнике при овом фонду.

Она каже „да ни општински челници не смеју да седе скрштених руку и чекају да им држава нешто да”.

– Из Коцељеве је у Београд стигло цело општинско руководство. Лознички предузетници су из редовних средстава добили 17 кредита, из Фонда за неразвијене 18 и 23 „старт-ап” кредита, док је Врањанцима у прошлој години укупно одобрено тек 16 кредита. Што се Фонда тиче, предузетници не треба увек да траже благослов општине. Нас не интересује ко је на власти, а и са сваком новом владом не сме се кретати из почетка – закључује Љиљана Јовановић.

У Републичкој агенцији за развој малих и средњих предузећа кажу да је прва адреса на коју предузетници из Врања могу да се обрате Регионална канцеларија у њиховом граду која покрива Пчињски округ.

– Седам општина Пчињског региона обишли смо три пута, правили спискове предузетника и обавештавали их о услугама које пружамо. У Босилеграду и Владичином Хану ишли смо од врата до врата – каже Живко Иванковић, директор Регионалне агенције за мала и средња предузећа у Врању. – Наши људи су, међутим, неповерљиви, инертни, а уз то неће да схвате да ми нисмо ни држава, ни политичка странка, ни министарство и да не располажемо средствима – додаје он.

На питање: „Чему онда служите?” добили смо занимљив одговор:

– Упознајемо предузетнике са могућностима које им се пружају. Ту смо да им „приближимо” средства, да уз нашу помоћ предају документацију...,али је боље ако то могу да учине и директно у Фонду за развој.