Vranjsko dovijanje

Vranje – Dvojica uspešnih vranjskih preduzetnika izborila su se za svoje parče tržišnog kolača plasirajući poslednjih godina proizvode prvenstveno na području južne Srbije. Mnogi Vranjanci će reći da bolje kafe od one koju proizvodi „Kolumbo” nema od „Niš pa nadole”. A čokoladni krem „amoreti” već se prodaje u celoj zemlji.

Ova priča se razlikuje od uobičajenih bajki o poslovnom uspehu po tome što se dešava u nerazvijenoj opštini, gde se zbog straha od neuspeha mnogi preduzetnici ne odlučuju da započnu sopstveni posao.

Iza ovih projekata stoje mladi ljudi koji su do uspeha stigli različitim putevima. Miroslav Arsić, vlasnik „Kolumba”, iskoristio je kredit Fonda za razvoj Srbije. Dobio je novac i uskoro će se useliti u prostranu fabriku za preradu i pakovanje kafe.Ali tek posle angažovanja advokata, bez podrške Opštine i uz pozamašnu dokumentaciju.

Ninoslav Kostić, vlasnik fabrike za proizvodnju slatkiša „Amoreti”, odlučio se za drugi put – „u se i u svoje kljuse”. Nikada za 17 godina nije dobio neku pomoć.

Zato ova dvojica preduzetnika kažu da čelnici aktuelne vlade misle „da se Srbija završava negde oko Niša”. Gostovanja na kojima je objašnjavano kako se dolazi do sredstava za razvoj, više su protokolarna i promotivna – sve u svrhu nečijeg političkog marketinga.

– Smatram da vranjskim preduzetnicima država nije mnogo pomogla. Grk je za podizanje fabrike u Vranjudobio šest miliona evra, a o toj sumi naš čovek može samo da sanja – u nedoumici je Kostić, misleći konkretno na fabriku „Zamber”, čiji su kamen temeljac postavili ministri Dinkić i Đilas.

U Fondu za razvoj ipak smatraju da i sami Vranjanci snose deo krivice u tome što ih „državne pare” zaobilaze.

– Fond za razvoj je kao neki komision, odsek Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. U prošloj godini obišli smo 30 opština, ali moram da primetim da su Vranjanci pomalo inertni. Sve što treba da učini jedan preduzetnik je da dostavi poslovni plan i popuni zahtev. Ako to ne ume, kako će sutra da vodi firmu – pita se Ljiljana Jovanović, izvršni direktor Sektora za mala i srednja preduzeća, samostalne radnike i preduzetnike pri ovom fondu.

Ona kaže „da ni opštinski čelnici ne smeju da sede skrštenih ruku i čekaju da im država nešto da”.

– Iz Koceljeve je u Beograd stiglo celo opštinsko rukovodstvo. Loznički preduzetnici su iz redovnih sredstava dobili 17 kredita, iz Fonda za nerazvijene 18 i 23 „start-ap” kredita, dok je Vranjancima u prošloj godini ukupno odobreno tek 16 kredita. Što se Fonda tiče, preduzetnici ne treba uvek da traže blagoslov opštine. Nas ne interesuje ko je na vlasti, a i sa svakom novom vladom ne sme se kretati iz početka – zaključuje Ljiljana Jovanović.

U Republičkoj agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća kažu da je prva adresa na koju preduzetnici iz Vranja mogu da se obrate Regionalna kancelarija u njihovom gradu koja pokriva Pčinjski okrug.

– Sedam opština Pčinjskog regiona obišli smo tri puta, pravili spiskove preduzetnika i obaveštavali ih o uslugama koje pružamo. U Bosilegradu i Vladičinom Hanu išli smo od vrata do vrata – kaže Živko Ivanković, direktor Regionalne agencije za mala i srednja preduzeća u Vranju. – Naši ljudi su, međutim, nepoverljivi, inertni, a uz to neće da shvate da mi nismo ni država, ni politička stranka, ni ministarstvo i da ne raspolažemo sredstvima – dodaje on.

Na pitanje: „Čemu onda služite?” dobili smo zanimljiv odgovor:

– Upoznajemo preduzetnike sa mogućnostima koje im se pružaju. Tu smo da im „približimo” sredstva, da uz našu pomoć predaju dokumentaciju...,ali je bolje ako to mogu da učine i direktno u Fondu za razvoj.