Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Доктори омиљенији од сестара

Доктори омиљенији од сестара

Радом медицинских сестара у домовима здравља пацијенти су у 2007. години били задовољнији него услугама лекара у служби стоматолошке здравствене заштите и у специјалистичко- консултативној амбуланти интерне медицине, док су лекари у односу на сестре више поена добили у службама гинекологије, здравствене заштите деце и општој медицини.

Резултати истраживања говоре да је порасло задовољство пацијената здравственим услугама у Србији у односу на испитивања претходних година, па је проценат незадовољних услугама медицинара смањен за око један одсто, док је проценат оних који су задовољни третманом у установама примарне здравствене заштите већи за четири одсто.

На ове позитивне помаке у здравственим установама пацијенти су рекли да је највише утицала могућност опредељивања за изабраног лекара, боља организација рада, заказивање прегледа и краће чекање испред ординација, као и боља комуникација медицинара и болесника.

Анализирајући колико су корисници задовољни радом служби опште медицине и медицине радапо регионима, по добијеним подацима најмањи проценат незадовољних је забележен међу пацијентима који се лече у београдским домовима здравља, заводима за заштиту здравља радника и заводу за заштиту здравља студената, а највећи у Војводини, док је највише пацијената било задовољно лечењем у здравственим кућама на Косову и Метохији, а најмање у војвођанским домовима здравља.

Иако недавно изнети подаци Републичког завода за здравствено осигурање кажу да је у нашој земљи свега три одсто припадница лепшег пола изабрало свог гинеколога, жене које су учествовале у анкети изразиле су највеће задовољство радом гинеколога на Косову и Метохији, док се само пет одсто Војвођанки у упитнику изјаснило да је задовољно лечењем специјалиста у овој области.

Око 62 одсто грађана који су користили услуге запослених у специјалистичко-консултативним амбулантама интерне медицине кажу да су примљени у заказаном термину и да су провели у чекаоници мање од 30 минута.

Просечна старост пацијената лечених у некој од болница у Србији је 52 године, а најпозитивније коментаре дали су они који су лежали у клиникама централне Србије, затим на Косову и Метохији, у Београду и на крају у Војводини.

Од свих грана медицине, пацијенти су објаснили да су били најзадовољнији третманом запослених на хируршким одељењима, 92,6 одсто, за разлику од ранијег испитивања када су ово „признање” однели медицинари са одељења рехабилитације. У болницама су се најгоре „провели” они који су били принуђени да леже на интерним одељењима, док су само пре годину дана болесници највише „оцрнили” боравак на гинеколошко-акушерским одељењима.

Резултати овогодишњег испитивања задовољства услугама пруженим у апотекама показују да постоји све више грађана веома задовољних начином на који свој посао обављају апотекари, али да, ипак, иако знатно мање, расте број незадовољних корисника. Социодемографске карактеристике показују да је у апотекама углавном запослена жена, која има око четрдесет година и средњу школу, као и да грађани долазе у апотеку најмање шест пута у току године, што је потврдило чак 72,68 одсто испитаника.

Подаци из ове године показују да је организацијом рада у апотеци, као и стручношћу и љубазношћу задовољно и веома задовољно више од 85 одсто пацијената, да је велики број њих истакао стручност запослених у апотеци (70,35 одсто), а љубазношћу фармацеута је одушевљено 91,91 одсто испитаника.

Испитивањем задовољства својим послом у овој области ове године су били обухваћени запослени из свих здравствених установа, а први пут и они који раде у фармацеутској здравственој делатности.

Узорак у овом истраживању био је изузетно обиман. Рецимо, у службама опште медицине и медицине рада укупно је обрађено 34.468 упитника из 170 здравствених установа. У истраживању задовољства запослених у здравственим установама примарног, секундарног и терцијарног нивоа учествовало је 69.679 запослених у 318 здравствених установа. Број попуњених и обрађених упитника у апотекама износио је нешто више од десет хиљада, док је на питања одговарало и 3.574 запослених у апотекама широм Србије.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.