Клинтону споменик, Олбрајтовој – интернет-провајдер

Косово, а посебно његов главни град Приштина, ових дана је најпривлачније одредиште припадника, такозване седме силе. Самовољно проглашење независности јужне српске покрајине, обилно потпомогнуто од стране САД и ЕУ, и које би из основа могло да уздрма међународни правни поредак, догађај је који изазива професионалну знатижељу. Међу придошлицама у Приштини се нашао и новинар московског листа „Известија”. Преносимо у скраћеном облику његове прве утиске са места догађаја.

„Хотел ’Алфа’: попуст 20 процената за грађане држава које признају Косово.” Рекламни плакат у боји заставе суседне Албаније, новинаре тек пристигле у Приштину – „на независност” – не оставља равнодушнима. Излазе из својих аутомобила, шкљоцају фотоапаратима. С љубопитљивошћу се обраћају руским колегама: „Вас, другари, овакав попуст не привлачи?” „Уопште – ми попуст добијамо у Београду. А он је много лепши од Приштине.” „Да, али овде је веселије.”

На Булевару Била Клинтона у самом центру Приштине окачен огроман постер бившег америчког председника. Како кажу, ускоро ће „другу Билу”, по чијем наређењу су 1999. САД бомбардовале Србе натеравши их да повуку војску са Косова, подићи и споменик.

Што се тиче бившег државног секретара Мадлен Олбрајт, њој таква част није указана. Рекло би се, строги лик „челичне леди“ америчке дипломатије не уклапа се баш најбоље у свеприсутно весеље. Али зато је госпођа Олбрајт успела на другој страни. На Косову се недавно појавио интернет-провајдер Ipko који је успешно потиснуо са тржишта све конкуренте. Проносе се гласине да је „бакица Мадлен“ један од акционара те компаније. Захвални Косовари нису је заборавили.

У Приштини данас влада култ Сједињених Америчких Држава. Како ми је рекао један чиновник УН који ради на Косову, „критиковати Америку, чак и испотиха, за локалне политичаре представља – самоубиство“. На крају крајева, ниједна важна одлука косовских власти не доноси се без сагласности са шефом америчке мисије Тином Каидановом. Резиденција ове корпулентне даме, за Американце неуобичајеног, бугарског порекла, смештена је у Драгодану, „дипломатском кварту“ Приштине. У локални политички жаргон већ се укоренио израз: „Како каже Драгодан“.

Пре неколико година у Приштину је приспела делегација „Гаспрома“. Тадашњем премијеру Агиму Чекуу предложен је договор: спровести преко територије Косова део магистралног цевовода. Обим инвестиција, како се наводило, достизао је 250 милиона евра. За двомилионску покрајину у којој месечна плата ретко премашује 150 евра то је огромна сума. Чекуу су се очи просто цаклиле. Али све је врло брзо утихнуло. После телефонског позива из америчке амбасаде. Драгодан је рекао – „не“.

Данас, када се крене у српске енклаве распоређене око Приштине, последње о чему се мисли јесте – оружје. Тихо је и мирно, нигде на видику ниједног контролног пункта, ниједног војника. Да су албански делови остали иза нас и да смо ушли у српске схватиш тек када на зидовима и стубовима почну да се појављују портрети Томислава Николића и (ређе) Бориса Тадића. На капији манастира Грачаница један једини шведски војник. Уколико би ико решио да нападне монахиње (манастир је женски), тај несрећник не би могао ни да помисли да их заштити.

На Косову су убеђени: у ближој будућности провокација и погрома неће бити. За садашње власти то би било непријатно. Зашто би дискредитовали нову државу. Њихов оптимизам не деле баш сви. Не само Срби којих је остало тек 120.000 до 140.000, него и друге националне мањине Роми, Турци, Бошњаци, Горанци на Косову се не осећају пријатно.

„Албанци све контролишу, апсолутно све. Посао су потпуно себи подредили“, жали се Абаз, Турчин из Призрена, како кажу, најлепшег града на Косову. Некада је Призрен важио за најмногонационалнији град у покрајини. Раније, пре „ослобођења“. Данас од 18.000 Срба остало их је свега четворо. Одлазе и Турци – неко у Истанбул, неко у Београд.

„Када је у питању економија, овде је чиста беда. Катастрофа. Страшна беспослица, предузећа стоје. Људи су били просјаци, и то су остали.”

Припадници међународних организација који раде на Косову са зебњом чекају проглашење независности покрајине. Више од свега брине их бурно празновање, које ће, без сумње, организовати Албанци. Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) већ је припремила посебне инструкције – за унутрашњу употребу – које се тичу безбедности. Поједини пасуси из тог документа звуче просто комично. На пример: „Проглашење независности пратиће интензивна паљба у ваздух. Пошто меци, упућени у небо, последично падају надоле, предлажемо вам да останете унутар објеката и избегавате веће скупове.“

Према подацима експерата ОУН, у рукама житеља Косова „илегално се налази“ више од пола милиона комада стрељачког наоружања.