У Србији сваки стоти тестирани спортиста допингован

На допинг тесту сваки стоти спортиста у Србији је позитиван, док је светски просек 1,5 одсто, каже за „Политику” директорка Антидопинг агенције Србије (АДАС) Милица Вукашиновић Весић. Допинг је постао посебно занимљива тема код нас када се открило да је Никола Рађен био позитиван на кокаин, тим пре што се зна да су ватерполисти понос нације, да важе за нешто најчистије што ова земља има...

– Спортисте не можете да дезавуишете, понижавате и провлачите кроз блато када буду позитивни на допинг тесту. То што не могу да се баве спортом у неком временском периоду за њих је најтежа казна, јер је спорт њихов живот. Има много спортиста који су били позитивни на тесту, а који су се успешно вратили после издржане казне. То што се показало да су били допинговани не би требало да буде разлог да се потре све лепо и вредно што су урадили у својој каријери.

Многи спортисти ухваћени у допингу често се бране да нису имали појма шта узимају. Да ли је то истина?

Према Светском антидопинг кодексу, постоји стриктна одговорност спортисте, према којој је он одговоран за све што унесе у организам. Од 54 српских спортиста који су били позитивни на допинг тесту у протеклих десет година, колико АДАС постоји, ниједан није указао да му је неко други дао недозвољено средство. Догађа се да спортисти узму лек или суплемент који има у себи забрањену супстанцу без намере да се допингују. У том случају, поред одговорности спортисте, постоји и одговорност лекара који му је прописао такав лек, а обавеза лекара је да воде рачуна о лековима који се налазе на листи забрањених супстанци, јер у супротном могу у складу са Законом о спречавању допинга у спорту бити прекршајно кажњени.

Прошле године јавност је била збуњена кад је ИТФ казнио тенисера Виктора Троицког због тога што је одбио да се подвргне допинг тесту (давање узорка крви). Чиме се Светска антидопинг агенција (ВАДА) води у таквим ситуацијама?

Сваки спортиста, а нарочито врхунски, зна да не може да одбије допинг контролу, јер врши повреду антидопинг правила. Казна за то, по новом Светском антидопинг кодексу, може да буде највише четири године забране такмичења.

На недавној завршној јавној расправи о Нацрту закона о спорту имали сте излагање које никога није оставило равнодушним. Реците нам нешто више о студији коју је радио АДАС, о којој сте причали том приликом?

Анонимна студија коју смо урадили на 350 врхунских спортиста, стипендиста Министарства омладине и спорта, дала нам је одговоре о томе ко су људи који раде с нашим врхунским спортистима. На питање – коју школу је завршио ваш тренер, 26 одсто је одговорило Факултет за физичку културу (ДИФ). Ипак, има и оваквих одговора: економски факултет, грађевински, вишу електричну, гимназију, кинезиолошки факултет, дефектолошки, филозофски, шумарски... На питање – ко су ваши лекари, 58 одсто каже да нема лекара или не зна ко им је лекар. Свега 11 одсто се изјаснило да су им лекари доктори специјалисти спортске медицине.

Колико наши спортисти знају о допингу и могућим замкама кад је реч о узимању разних лекова, хране или напитака?

Често причамо са спортистима, доступни смо за њих и дан и ноћ. Наши мобилни телефони постоје на нашем веб-сајту, па тако имамо позиве и суботом и недељом, и рано ујутро и у поноћ. Спортисти нас углавном зову да би нас питали да ли смеју да унесу у организам неки лек или суплемент, да ли постоји могућност да због тога буду позитивни. Ако није толико хитно, на сајту постоји формулар који могу да попуне и да им најкасније кроз два дана одговоримо да ли постоји ризик или не. То показује да смо успели да изградимо партнерски однос пун поверења са нашим спортистима.

Неретко се сумња у крајње домете едукације. Шта је закључио АДАС?

Едукација свих спортских радника, а и шире јавности, одувек је била примарни циљ АДАС-a. Захваљујући томе, успели смо да смањимо број спортиста који су позитивни на допинг тесту и да им укажемо на етичке проблеме и штетне последице по здравље које допинг супстанце доносе. У 2010. години имали смо 4 одсто позитивних спортиста у односу на број тестираних, док их у 2014. има један одсто. То је због едукације, а колико је она интензивна показује и податак да смо само прошле године организовали више од 50 антидопинг едукација, на којима је учествовало више од хиљаду спортиста, спортских стручњака и стручњака у спорту, као и здравствених радника. Сматрамо да је то један од највећих успеха које АДАС годинама континуирано остварује.

Који су спортови код нас највише погођени допингом?

Према нашим подацима, у последњих десет година највише допингованих спортиста имали смо у рвању, боди-билдингу и рукомету.

Говорили сте на недавној јавној расправи о Нацрту закона о спорту да ће ускоро бити обавезно полагање теста антидопинг едукације. О чему је реч?

Ове године ћемо спровести пилот-пројекат у рукомету који подразумева да ће спортисти приликом лиценцирања морати да приложе и сертификат о завршеној антидопинг едукацији. Развили смо онлајн академију, коју ће сви спортисти моћи да похађају. У зависности од резултата ове пилот-студије, очекујемо да ћемо је у наредној години проширити и на све остале спортове. У циљу превенције допинга овај пројекат смо осмислили у сарадњи са Рукометним савезом Србије и на томе им захваљујемо.

Често се врхунски спортисти жале да их је допинг контрола изненадила у ситне сате у хотелу. Колико далеко контролори могу да иду у свом послу, каква имају овлашћења?

Врхунски спортиста има обавезу да попуни образац о локацији, који га обавезује да буде доступан за допинг контролу један сат сваког дана у години. Сам спортиста бира време од једног сата (од 5 до 23 часа) и место када ће бити доступан, а обрасце о локацији доставља на кварталном нивоу. Уколико спортиста направи три пропуста у периоду од 12 месеци, може бити кажњен забраном такмичења. Реч је о тестирању изван такмичења, што нас не ограничава да спортисту контролишемо на такмичењу или тренингу. Такође, број тестова током године није ограничен. Свакако, број допинг тестова које ми спроведемо зависи од финансијских средстава која добијамо, а која су захваљујући Министарству омладине и спорта у 2014. и 2015. години повећана.

Колико српских спортиста има обавезу да попуни образац о локацији?

Наших 120 спортиста има обавезу да уноси своје податке у базу Светске антидопинг агенције и да попуни образац о локацији.

АДАС ће 7. јула у Београду организовати Први антидопинг конгрес?

Очекујем да ће то бити веома значајан корак у антидопинг едукацији. Надам се да ће се и медији укључити, јер они могу пуно да помогну да људи постану свесни значаја борбе против допинга у спорту.