Велики скок у таму

Када је Садам Хусеин 1990. силом анектирао ирачку „19. провинцију” – део некадашње отоманске покрајине Басре, која се под британском управом развила у државу Кувајт – свет је рекао да је тај гест нечастан и безобразан. Западне земље бучно су инсистирале на томе да суверени интегритет територије и граница емирата гарантује Повеља УН.

Уз подстицај Маргарет Тачер, тадашњи амерички председник Џорџ Буш старији повукао је своју чувену „црту у песку” и тако започео први рат у Персијском заливу. Његове последице и данас се плаћају у Ираку.

После мање од 18 година ти исти самопрокламовани чувари међународног поретка налазе се на ивици да наглавачке поставе сопствени аргумент тиме што јемче за насилно отцепљење Косова и Метохије од Србије.

Уколико се нешто непредвиђено не деси током наредна 72 сата, Сједињене Америчке Државе, Британија и већина земаља чланица ЕУ искористиће своју моћ и утицај да подрже комадање још једне мале суверене државе.

Ово означава тренутак велике опасности за Европу јер државе ЕУ нису пасивни посматрачи. Са повлачењем снага УН, Косово ће практично постати протекторат ЕУ и биће под њеним скупим надзором вероватно на неодређено време.

Косово представља „велики скок Европе у таму”. Оно је крајњи израз интервенционизма Блерове школе.

Позивајући се и подсећајући на речи Томаса Хобса, оштроумног познаваоца хаоса, скептици наговештавају да ће се показати да ће постојање независног Косова – земље са мало људи и још мање природних ресурса, са непремостивим етничким поделама и мало видљивих начина помоћи – бити „усамљено, сиромашно, опасно, бесловесно и кратко“.

Сајмон Тиздал на сајту „Гардијана”